Варичела је високо контагиозна болест, припада осипним грозницама. Болест је обично блага и самоограничавајућа, код имунокомпромитованих особа болест може имати и неповољан исход.

Изазивач болести је вирус варичеле, који је патоген само за човека. Резервоар болести је болестан човек. Вирус се налази у секретима и екстретима респираторног тракта и у садржају везикула.

Вирус је осетљив у спољашњој средини и брзо га инактивишу висока темпертаура, ултравиолетни зраци и дезинфекциона средства.

Инфекција се преноси респираторним путем капљицама назофарингелног секрета,и контактом са оболелим који има присутне везикуле. Инкубација износи најчешће 14-16 дана.

Заразност почиње дан- два пре појаве оспе и траје око пет дана од појаве првих везикула. Након прележане болести имунитет је солидан и доживотан.

Успешна превенција једино се постиже добијањем вакцине против ове болести.

"Neisseria meningitidis" је бактерија која најчешће изазива цереброспинални менингитис и менингококну сепсу. Овај узрочник распрострањен је у целом свету, али епидемичне форме присутне су у пределима са топлом и сувом климом ако што су Центарлна Африка и Јужна Америка. Главни фактор ширења инфекције је клицоноштво (од 5 до 30%).

Вакцинација против ове болести је све више актуелна услед све чешће резистенције овог узрочника на антибиотике.

Грип је акутна вирусна инфекција која се лако шири са особе на особу, а коју изазивају различити типови вируса инфлуенце А, Б и Ц, који се шире капљицама и директно и индиректно, током кијања и кашљања са оболеле особе. Инфекција носа и ждрела, са боловима у грлу и кашљем, температуром, малаксалошћу, главобољом су почетни симптоми, а болест може даље да се компликује и са инфекцијом доњих дисајних путева (бронхитис, запаљење плућа и др). Код особа млађих од две године и старијих од 65 година, као и код особа са хроничним поремећајима здравља (срце, плућа, бубрега, метаболички поремаћаји, малигне болести и др), инфекција може да да тешке компликације као што су запаљење плућа и смртни исход. У епидемијама оболева осетљива популација, а болест се брже и лакше шири.

Вакцинацијом се код здраве популације у 70-90% редукује настанак компликација, док се код особа у ризику за 60% редукују компликације, а за 80% смртни исходи. Вакцинација је од значаја за особе у ризику, али и за оне које живе са или воде бригу о особама у ризику.

Активна имунизација против трбушног тифуса се спроводи код одраслих и деце старије од две године живота једном дозом инактивисане полисахаридне вакцине.

Препоручена доза за одрасле и децу старију од 2 године је једна ињекција од 0,5 мл. Једна вакцина обезбеђује заштиту, ревакцинацију је потребно извршити најкасније у року од 3 године уколико постоји континуирана изложеност ризику.

Активна имунизација се спроводи код:

• контаката особа које живе у заједничком домаћинству са клицоношама трбушног тифуса;
• особа које раде у лошим хигијенским условима;
• запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.

Вакцина се даје интрамускуларно у количини од 0,5 мл, а може се апликовати и субкутано.

Активна имунунизација против трбушног тифуса спроводи се у надлежним здравственим установама и установама ван здравственог система (код чијих је корисника индиковано давање), у координацији са територијално надлежним ИЈЗ/ЗЈЗ.

Туберкулоза је заразна болест људи и неких животиња. Распрострањена је у целом свету. Најчешће се јавља у лошим социјално-економским условима. Роберт Кох је 1882.године у Берлину, описао је узрочника болести „ Mycobacterium tuberkulosis“.

Узрочник туберкулозе је отпоран у спољној средини. Отпоран је на температуру и до 80 о , у условима без влаге. У испљувку бацил се може одржати на влажном поду и до 7 дана, у хладу и тами до 3 месеца, а сасушен у прашини и неколико месеци и дуже. Отпоран је и на дезинфекциона средства.

Резервор бацила туберкулозе су заражени људи и животиње. Бацил је присутан у секретима и екстретима (испљувак, измет, мокраћа, вагинални секрет, млеко код дојиља, кожа) болесног човека.

Преноси се директним контактом са оболелим, преко капљица које се избацују приликом говора, кијања и кашљања. Индиректна зараза настаје преко загађених предмета, руку, мува, млека и млечних производа, меса заражених животиња, воћа и поврћа.

Заразност траје све док траје излучивање бацила туберкулозе. Бацил се најчешће уноси путем органа за дисање, ређе преко органа за варење.

Ризик за оболевање од туберкулозе имају највише деца млађа од 3 године и особа са смањеним имунитетом.

Поред превентивних мера које се примењују као заштита од туберкулозе, одмах након рођења апликује се БЦГ вакцина.

БЦГ вакцина је намењена за активну имунизацију новорођенчади спречава тешке клиничке облике туберкулозе (туберкулозни менингитис и дисеминована туберкулоза).

Хепатитис А је акутно запаљење јетре изазвано вирусом хепатитиса А. Вирус хепатитиса А је веома отпоран у спољашњој средини (пијаћој и морској води, морским седиментима, отпадним водама, сасушеном фецесу, контаминираним површинама и у храни).

Човек је једини резервоар инфекције. Вирус се излучује путем фецеса у спољашњу средину, па се самим тим може назвати орално-фекалном инфекцијом. Вирус се највише излучује у спољашњу средину на крају инкубационог периода, који просечно износи 28 дана. Појавом жутице смањује се заразност.

Заступљеност вируса зависи од хигијенских прилика и степен ендемичности неког подручја.

Превентивне мере подразумевају подизање свести о личној и општој хигијени, регулисаном начину водоснабдевања, хигијенској припреми намирница и правилној диспозицији отпадних вода. Добијање вакцине против Хепатитиса А значајно је унапредило превенцију ове болести.

Постоје инвазивне и неинвазивне инфекције бактеријом "streptococcus pneumoniae – pneumokokom". Обољење се може манифестовати као запаљење плућа, запаљење можданих овојница, сепса, запаљење срчане марамице, запаљење уха и др. Акутну инфекцију плућа карактерише брзо и отежано дисање, кашаљ, температура, грозница, губитак апетита. Инфекција се шири у директном контакту преко секрета дисајних путева оболеле особе. Отпорност узрочника на антибиотике је озбиљан и растући проблем. Вакцинација је спрецифична мера превенције ове болести.

Активна имунизација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином.

Рубеола је акутна болест узрокована вирусом који се преноси капљицама и у директном контакту са секретом из носа и ждрела инфицираних особа. Симптоми болести су благи и код деце и код одраслих, а 25-50% инфицираних нема симптоме. Инкубација износи обично 14-23 дана, након чега долази до појаве температуре, малаксалости, оспе и увећања одређених лимфних жлезда. Оспа код рубела инфекције је блеђа и није у сливеној форми, као код малих богиња.

Инфекција вирусом рубеле током трудноће може захватати све органе плода и изазвати побачај, конгениталне аномалиј или мртвоређеност. Више од 90% фетуса мајки које су инфициране током првих 11 недеља трудноће развиће тешке дефекте који чине конгенитални рубела синдром (КРС). Манифестације КРС могу бити пролазне (нпр. пурпура), трајне малформације (нпр. глувоћа, дефекти ЦНС, конгениталне срчане мане, катаракта) или касне манифестације (нпр. шећерна болест, запаљења штитне жлезде, аутизам). Оштећење слуха се јавља у 70-90% случајева и у 50& деце то је једини знак КРС.