Pneumokok je bakterija koja pripada grupi streptokoka (Streptokokus pneumonije), a ime je dobila po tipičnom oboljenju koje izaziva, a to je upala pluća - pneumonija.

Pneumokok je uobičajeni stanovnik gornjih delova respiratornog trakta. Nalazi se najčešće na sluzokoži nosa kao kolonizator u okviru normalne flore. Dužina trajanja kolonizacije varira i duža je kod dece. Počinje već u prvim mesecima života, a posebno je česta tokom zimskih meseci. Najviši nivo kolonizacije je zabeležen kod odojčadi i dece predškolskog uzrasta (do 70%), a zatim postepeno opada. Kod odraslih osoba iznosi oko 10%, a viši je kod onih okruženih decom. Kliconoštvo je posebno često kod osoba u kolektivima (obdaništa, kasarne). Kolonizacija pneumokokom se ne leči i detetu bez simptoma pneumokokne bolesti se ne daju antibiotici.

Ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne kofederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka, Međunarodni dan dece obolele od raka postao je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji 2013. godine.

Obeležava se 15. februara sa ciljem podizanja svesti o malignim bolestima u dečijem uzrastu, i dodatne podrške naporima koji imaju za cilj obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i podrške porodicama.

Tokom celokupnog trajanja pandemije KOVID-19 napori svih zemalja i njihovih zdravstvenih sistema prevashodno su usredsređeni na spasavanje ljudskih života u akutnoj fazi infekcije.

Ipak, kako vreme odmiče i prikupljaju se brojna iskustva iz prakse, lagano počinjemo da se suočavamo i sa pitanjima koja se tiču oporavka i borbe sa dugoročnim posledicama ovog oboljenja.

Prestižni časopis PC press već 24 godine dodeljuje nagradu Top 50  – najboljih internet stvari u Srbiji. Cilj je da se na domaćem internet nebu pronađu, afirmišu i podrže sajtovi, aplikacije i nalozi na društvenim mrežama koji su se u prethodnoj godini najbolje pokazali svojom funkcionalnošću, ažurnošću, kvalitetnim sadržajem i dizajnom koji se ističe.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan bobre protiv raka svakog 4. februara. „Ja sam, ja hoću“ – slogan je trogodišnje kampanje koja je pokrenuta 2019. godine, sa ciljem pojačavanja značaja ličnog učešća pojedinca u borbi protiv raka, a za svrhu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka.

Dodatno, kampanja teži da efekti njenih akcija dugotrajno odjekuju, i ostave trajnu promenu u zainteresovanim populacijama.

Neoboriva je i naučno čvrsto utemeljena istina da je konzumiranje duvana, u bilo kom obliku, izuzetno štetno po zdravlje. To svakako nije novost, ali jeste činjenica koju je neophodno kontinuirano ojačavati novim argumentima i plasirati je javnosti kroz snažne i nedvosmislene poruke koje odgovaraju aktuelnom trenutku.

U Srbiji se i ove, 2021. godine, tradicionalno obeležava 31. januar –  Nacionalni dan bez duvana, ovog puta godine pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA”. Na ovaj način, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja, što posebno dobija na značaju u svetlu pandemije COVID-19.

Tokom višemesečnog trajanja pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, svi smo u režimu konstantnog prilagođavanja „novoj normalnosti“ koja je okupirala planetu, a sve u cilju dostizanja maksimalnog mogućeg stepena bezbednosti te tako i očuvanja svog, ali i zdravlja svojih najbližih.

Ipak, i pored svih redukcija u odnosu na ranije životne okvire, neke aktivnosti su neizbežne i u ovim okolnostima jer su, baš kao i zdravlje, neophodne za naš opstanak i (relativno) spokojan život. Takav jedan zahtev, a istovremeno i resurs, predstavlja radni angažman svakog od nas.

Hladno zimsko vreme sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.