Svetski dan kontracepcije 2021. godine
Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine, 26. septembra, počevši od 2007. godine. Kampanja je pokrenuta na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Uz to, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
Planiranje porodice kao tematski neodvojiv deo kampanje, izuzetno je važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.
Žena savremenog doba ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte a posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjima male karlice kao i neplodnošću. Takođe, gledano i sa ekonomskog aspekta svakako je prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, pogotovu ako se zna da je cena abortusa svakako mnogo viša a iskazuje se i troškovima lečenja anemije, infekcije, hroničnog bola u maloj karlici, neplodnosti.
Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od polno prenosivih infekcija.
U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Samo u Beogradu, prema podacima koji su dostavljeni Gradskom zavodu za javno zdravlje, u 2020. godini bilo je 3546 abortusa a procenjuje se da ih je bilo značajno više od tog broja.
Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (21,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,8%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (15,1%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,0%), intrauterini ulošci (2,6%), sterilizacija žene (0,6%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (31,4%), dok je metod izbegavanja odnosa u „plodnim danima” i ostale „prirodne metode” koristilo 9,5% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 37,7%.
Reproduktivno zdravlje je stanje fizičkog, emocionalnog, mentalnog i društvenog blagostanja povezanog sa seksualnošću; to nije samo odsustvo bolesti, disfunkcije ili slabosti.
Reproduktivno zdravlje zahteva pozitivan i poštovan pristup seksualnosti i seksualnim odnosima, kao i mogućnost ugodnog i sigurnog seksualnog iskustva, bez prisile, diskriminacije i nasilja. Da bi se postiglo i održalo seksualno zdravlje, seksualna prava svih osoba moraju se poštovati, štititi i ispunjavati.
Planiranje porodice kao tematski neodvojiv deo kampanje, izuzetno je važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.
Žena savremenog doba ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte a posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjima male karlice kao i neplodnošću. Takođe, gledano i sa ekonomskog aspekta svakako je prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, pogotovu ako se zna da je cena abortusa svakako mnogo viša a iskazuje se i troškovima lečenja anemije, infekcije, hroničnog bola u maloj karlici, neplodnosti.
Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od polno prenosivih infekcija.
Pored zaštite od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti, u vremenu trajanja pandemije moramo voditi računa i o Korona virusu. S obzirom da je put prenošenja, između ostalog, i bliski fizički kontakt, ne postoje mere koje mogu u značajnoj meri smanjiti rizik od njegovog prenošenja sa zaražene osobe na osetljivu osobu tokom seksualnog odnosa. Svaki seksualni odnos je rizičan za prenošenje korona virusa. Preporuka za smanjenje rizika od prenošenja korona virusa seksualnim odnosom odnosi se na seksualni odnos sa osobom sa kojom smo u bliskom svakodnevnom kontaktu, ili partnerom u stalnoj vezi, poput supružnika i životnih partnera.
U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Samo u Beogradu, prema podacima koji su dostavljeni Gradskom zavodu za javno zdravlje, u 2020. godini bilo je 3546 abortusa a procenjuje se da ih je bilo značajno više od tog broja.
Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (21,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,8%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (15,1%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,0%), intrauterini ulošci (2,6%), sterilizacija žene (0,6%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (31,4%), dok je metod izbegavanja odnosa u „plodnim danima” i ostale „prirodne metode” koristilo 9,5% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 37,7%.
Reproduktivno zdravlje je stanje fizičkog, emocionalnog, mentalnog i društvenog blagostanja povezanog sa seksualnošću; to nije samo odsustvo bolesti, disfunkcije ili slabosti.
Reproduktivno zdravlje zahteva pozitivan i poštovan pristup seksualnosti i seksualnim odnosima, kao i mogućnost ugodnog i sigurnog seksualnog iskustva, bez prisile, diskriminacije i nasilja. Da bi se postiglo i održalo seksualno zdravlje, seksualna prava svih osoba moraju se poštovati, štititi i ispunjavati.