5. Jun Svetski dan zaštite životne sredine
Tema: Rešenja za zagađenje plastikom
Svetski dan zaštite životne sredine je najveći međunarodni dan zaštite životne sredine. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji se obeležava svake godine od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za širenje svesti o zaštiti životne okoline. Proslavlјaju ga milioni lјudi širom sveta.
Domaćin Svetskog dana životne sredine 2023. je Obala Slonovače, uz podršku Holandije, a tema će se fokusirati na rešenja za zagađenje plastikom u okviru kampanje #BeatPlasticPollution. To je podsetnik da su akcije lјudi u vezi sa zagađenjem plastikom bitne. Koraci koje vlade i preduzeća preduzimaju u borbi protiv zagađenja plastikom posledica su ove akcije.
Iako plastika ima mnogo vrednih primena, postali smo zavisnici od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu — sa ozbilјnim ekološkim, društvenim, ekonomskim i zdravstvenim posledicama.
Širom sveta svakog minuta se kupi milion plastičnih boca, dok se godišnje u celom svetu iskoristi do pet biliona plastičnih kesa. Ukupno, polovina sve proizvedene plastike je dizajnirana za jednokratnu upotrebu – upotreblјena samo jednom, a zatim biva bačena.
Plastika, uklјučujući mikroplastiku, sada je sveprisutna u našem prirodnom okruženju. Ona postaje deo fosilnog zapisa Zemlјe i obeležje antropocena, naše trenutne geološke ere. Čak su dali ime novom morskom mikrobnom staništu pod nazivom "plastisfera".
Pa kako smo dospeli ovde?
Od 1950-ih do 1970-ih, proizvedena je samo mala količina plastike, i kao rezultat, plastični otpad je bio relativno podnošlјiv.
Međutim, između 1970-ih i 1990-ih, proizvodnja plastičnog otpada se više nego utrostručila, što odražava sličan porast proizvodnje plastike.
Početkom 2000-ih, količina plastičnog otpada koju smo proizveli porasla je više u jednoj deceniji nego u prethodnih 40 godina.
Danas proizvodimo oko 400 miliona tona plastičnog otpada svake godine.
Vidimo i druge zabrinjavajuće trendove. Od 1970-ih, stopa proizvodnje plastike je rasla brže od bilo kojeg drugog materijala. Ako se istorijski trendovi rasta nastave, predviđa se da će globalna proizvodnja primarne plastike dostići 1.100 miliona tona do 2050. Takođe smo videli zabrinjavajući pomak ka plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu, predmetima koji bi trebalo da budu bačeni nakon jedne kratke upotrebe.
Potrebna je sistemska promena kako bi se zaustavio tok plastičnog otpada koji završava u životnoj sredini.
Za više informacija o obeležavanju Svetskog dana životne sredine, možete posetiti zvaničnu internet stranicu kampanje - https://www.worldenvironmentday.global/ , kao i UN programa za zaštitu životne sredine https://www.unep.org/interactives/beat-plastic-pollution/
Svetski dan zaštite životne sredine je najveći međunarodni dan zaštite životne sredine. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji se obeležava svake godine od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za širenje svesti o zaštiti životne okoline. Proslavlјaju ga milioni lјudi širom sveta.
Domaćin Svetskog dana životne sredine 2023. je Obala Slonovače, uz podršku Holandije, a tema će se fokusirati na rešenja za zagađenje plastikom u okviru kampanje #BeatPlasticPollution. To je podsetnik da su akcije lјudi u vezi sa zagađenjem plastikom bitne. Koraci koje vlade i preduzeća preduzimaju u borbi protiv zagađenja plastikom posledica su ove akcije.
Iako plastika ima mnogo vrednih primena, postali smo zavisnici od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu — sa ozbilјnim ekološkim, društvenim, ekonomskim i zdravstvenim posledicama.
Širom sveta svakog minuta se kupi milion plastičnih boca, dok se godišnje u celom svetu iskoristi do pet biliona plastičnih kesa. Ukupno, polovina sve proizvedene plastike je dizajnirana za jednokratnu upotrebu – upotreblјena samo jednom, a zatim biva bačena.
Plastika, uklјučujući mikroplastiku, sada je sveprisutna u našem prirodnom okruženju. Ona postaje deo fosilnog zapisa Zemlјe i obeležje antropocena, naše trenutne geološke ere. Čak su dali ime novom morskom mikrobnom staništu pod nazivom "plastisfera".
Pa kako smo dospeli ovde?
Od 1950-ih do 1970-ih, proizvedena je samo mala količina plastike, i kao rezultat, plastični otpad je bio relativno podnošlјiv.
Međutim, između 1970-ih i 1990-ih, proizvodnja plastičnog otpada se više nego utrostručila, što odražava sličan porast proizvodnje plastike.
Početkom 2000-ih, količina plastičnog otpada koju smo proizveli porasla je više u jednoj deceniji nego u prethodnih 40 godina.
Danas proizvodimo oko 400 miliona tona plastičnog otpada svake godine.
Vidimo i druge zabrinjavajuće trendove. Od 1970-ih, stopa proizvodnje plastike je rasla brže od bilo kojeg drugog materijala. Ako se istorijski trendovi rasta nastave, predviđa se da će globalna proizvodnja primarne plastike dostići 1.100 miliona tona do 2050. Takođe smo videli zabrinjavajući pomak ka plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu, predmetima koji bi trebalo da budu bačeni nakon jedne kratke upotrebe.
Potrebna je sistemska promena kako bi se zaustavio tok plastičnog otpada koji završava u životnoj sredini.
Za više informacija o obeležavanju Svetskog dana životne sredine, možete posetiti zvaničnu internet stranicu kampanje - https://www.worldenvironmentday.global/ , kao i UN programa za zaštitu životne sredine https://www.unep.org/interactives/beat-plastic-pollution/