Neprijatni mirisi u pojedinim delovima Beograda tokom letnjeg perioda
U letnjem periodu, posebno kada su spoljne temperature vazduha veoma visoke, građani se često javljaju Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, ukazujući na pojavu mirisa karakterističnih za raspad otpadnog organskog sadržaja, koji je najintenzivniji u delovima grada u blizini mesta ispuštanja kanalizacionih otpadnih voda.
Tokom perioda velikih vrućina, a pogotovo ukoliko su dani bez padavina kada dolazi do nižeg vodostaja, dolazi do intenzivnog raspada organskih materija iz kanalizacionih ispusta u priobalnim delovima i emisije lako isparljivih „neprijatnih mirisnih materija“ u vazduh.
Strujanje vazduha doprinose širenju ovih neprijatnih mirisa i dalje od mesta kanalizacionih ispusta.
Pored navedenog, na široj teritoriji grada nalaze se mnogobrojna poljoprivredna dobra (sa ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom) na kojima se primenjuju mere đubrenja zemljišta u cilju obogaćivanja. Uglavnom se radi o prirodnim đubrivima (poreklom iz postojećih farmi koka, svinja goveda), koja takođe lako isparavaju na izuzetno visokim temperaturama.
Ne treba zanemariti ni centralne zone (urbane) gde se, kao posledica nedovoljne komunalne i zdravstvene kulture, može osetiti i neprijatan miris urina.
Važno je naglasiti da ove materije neprijatnog mirisa ne utiču na zdravlje stanovništa, ali veoma remete komfor stanovanja i boravka u spoljnoj sredini.
Prisustvo ovih materija u vazduhu je ograničeno i sa promenom meteoroloških prilika doći će do njihovog nestanka, ali će ovaj problem biti rešen kada se reši uzrok njihovog nastanka, odnosno kada se otpadne kanalizacione vode budu tretirale na adekvatan sanitarno-higijenski način i tek tako prečišćene upuštale u prirodne recipijente.
Tokom perioda velikih vrućina, a pogotovo ukoliko su dani bez padavina kada dolazi do nižeg vodostaja, dolazi do intenzivnog raspada organskih materija iz kanalizacionih ispusta u priobalnim delovima i emisije lako isparljivih „neprijatnih mirisnih materija“ u vazduh.
Strujanje vazduha doprinose širenju ovih neprijatnih mirisa i dalje od mesta kanalizacionih ispusta.
Pored navedenog, na široj teritoriji grada nalaze se mnogobrojna poljoprivredna dobra (sa ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom) na kojima se primenjuju mere đubrenja zemljišta u cilju obogaćivanja. Uglavnom se radi o prirodnim đubrivima (poreklom iz postojećih farmi koka, svinja goveda), koja takođe lako isparavaju na izuzetno visokim temperaturama.
Ne treba zanemariti ni centralne zone (urbane) gde se, kao posledica nedovoljne komunalne i zdravstvene kulture, može osetiti i neprijatan miris urina.
Važno je naglasiti da ove materije neprijatnog mirisa ne utiču na zdravlje stanovništa, ali veoma remete komfor stanovanja i boravka u spoljnoj sredini.
Prisustvo ovih materija u vazduhu je ograničeno i sa promenom meteoroloških prilika doći će do njihovog nestanka, ali će ovaj problem biti rešen kada se reši uzrok njihovog nastanka, odnosno kada se otpadne kanalizacione vode budu tretirale na adekvatan sanitarno-higijenski način i tek tako prečišćene upuštale u prirodne recipijente.