Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ)2024

Infekcija humanim papiloma virusima (HPV) je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija. Većina (80%) seksualno aktivnih osoba biva inficirana u nekom trenutku tokom života.

Humani papiloma virusi se prenose direktnim kontaktom sa kožom i sluzokožom osobe koja je zaražena virusom seksualnim putem (kontakt preko kože, vaginalni, oralni, analni seks), a veoma retko sa majke na dete tokom porođaja. Infekcija se može dobiti u kontaktu sa osobom koja nema znake i simptome infekcije.

Identifikovano je više od 200 tipova HPV od kojih 40 izaziva promene u anogenitalnoj regiji.
Najviše inficiranih je u uzrastu 20-25 godina.

Kod većine inficiranih osoba (9 od 10) organizam se oslobodi virusa unutar 1-2 godine sopstvenim imunološkim mehanizmima bez tretmana i posledica.

U slučaju perzistencije virusne infekcije izazvane niskorizičnim (neonkogenim) tipovima 6 i 11 dolazi do pojave benignih tumora (genitalne bradavice-kondilomi i papilomi laringsa) i abnormalnosti ćelija grlića materice niskog stepena. Tipovi 6 i 11 prouzrokuju 90% svih genitalnih bradavica.

U slučaju perzistencije virusne infekcije izazvane visokorizičnim (onkogenim) tipovima 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58 i dr. dolazi do pojave karcinoma grlića materice i anogenitalne regije (vagine, vulve, anusa, penisa), karcinom korena jezika, krajnika, zadnjeg zida ždrela.

Vakcina protiv HPV je u upotrebi od 2006. godine. Iste godine je registrovana u Srbiji.

Vakcina protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do novembra 2023. godine uvedena u 140 zemalja sveta. Prema navodima UNICEF-a vakcinacija dečaka je uvedena u 47 zemalja.

Vakcina je proizvedena rekombinantnom DNK tehnologijom. Ne može izazvati infekciju i nije onkogena. Sastoji se od virusu sličnih čestica koje nastaju od kopija L1 antigena, koji je adsorbovan na aluminijumski adjuvans. Vakcina ne sadrži konzervanse i antibiotike.

HPV vakcine su visoko imunogene i kao takve podstiču stvaranje visokog titra neutrališućih antitela, za razliku od prirodne infekcije nakon koje je stvaranje titra antitela slabo. Više od 99% primalaca razvija odgovarajući nivo antitela na tipove HPV uključene u vakcinu mesec dana posle kompletne serije.

 Devetovalentna vakcina Gardasil9 obezbeđena je o trošku države juna 2022. godine, a dostupna je na teritoriji R.Srbije od 08.06.2022. godine.

Vakcina Gardasil9 pruža zaštitu od infekcije genotipovima HPV sadržanih u vakcini (6, 11, 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58).

Vakcina je dostupna u svim domovima zdravlja (školski dispanzer) na teritoriji grada i namenjena je deci uzrasta 9-19 godina, a prvenstveno deci 7. razreda osnovnih škola. Vakcina ima najveći efekat ukoliko se primi pre stupanja u seksualne odnose. Istraživanja su takođe pokazala da je titar antitela veći nakon imunizacije dece u uzrastu 9-15 godina u odnosu na titar formiran nakon imunizacija starijih devojaka i mladića (16-26 godina).

Deci uzrasta od 9 do navršenih 14 godina života vakcina se daje u 2 doze sa razmakom od 6 meseci, a osobama od navršenih 15 godina daje se u 3 doze po šemi 0, 2, 6 meseci.
Seriju treba kompletirati u roku od godinu dana.

Ne preporučuje se procena HPV statusa (PAPA testiranje ili skrining na visoko-rizičnu HPV DNK, tip-specifični HPV testovi, ili HPV antitela) pre vakcinacije.
Ukoliko je HPV vakcinacija prekinuta, nema potrebe za ponavljanjem doza. Ukoliko je izvodljivo, istu HPV vakcinu treba dati za kompletiranje serije. Međutim, ukoliko nije dostupna vakcina kojom je vakcinacija započeta, druga vrsta HPV vakcine se može dati da bi se serija upotpunila. Preporučena imunizacija protiv HPV se sprovodi uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika. Za lica uzrasta do 15 godina obrazac saglasnosti treba da potpiše roditelj/staratelj.
Ukoliko se vakcinacija započne sa nepunih 19 godina, serija od 3 doze se kompletira takođe na pedijatriji Doma zdravlja, bez obzira što vakcinisani tada može imati i navršenih 19 godina.

Vakcinacija se ne preporučuje u trudnoći. Nije neophodno testiranje na trudnoću pre vakcinacije. Ukoliko žena zatrudni nakon otpočinjanja serije vakcinacije, sledeću dozu treba odložiti do završetka trudnoće. Nikakva intervencija nije indikovana.

Žene koje doje mogu da prime vakcinu.

Kako je dokazano da vakcina podstiče stvaranje imunološke memorije (memorijski B limfociti), nama razloga da se sumnja da imunitet nakon kompletne imunizacije traje duže od 10 godina, najverovatnije doživotno.

Prikaz rezultata 2 godine sprovođenja imunizacije vakcinom Gardasil9 na području Beograda