Svetski dan srca: "Svaki dan za zdravo srce" - 29. septembar 2024.

Iako je višedecenijski napredak koji je ostvaren u lečenju i kontroli bolesti srca i krvnih sudova značajno izmenio populacione parametre ovih oboljenja, ona i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u svetu. Izučavanje ključnih faktora rizika pružilo je i ideje o prevenciji ovih bolesti, što se u sažetoj definiciji može predstaviti kao upražnjavanje zdravih životnih stilova. Imajući u vidu da su kardiovaskularne bolesti stanja sa višestrukim uticajem na pojedinca i društva u celini (u svetskim razmerama predstavljaju vodeći uzrok smrti, značajan broj ovih bolesti može se sprečiti ukoliko se povede računa o načinu života i svaki zdravstveni sistem (kao i društvo uopšte) može ostvariti značajnu korist ako se više pažnje i resursa posveti prevenciji i kontroli bolesti srca i krvnih sudova), obeležavanje Svetskog dana srca svakog 29. septembra, odličan je povod za okupljanje svih zainteresovanih pojedinaca uključenih u rad u ovoj oblasti, a sa ciljem pružanja podrške i vidljivosti javnozdravstvenim delovanjima u kardiovaskularnoj medicini. „Svaki dan za zdravo srce“ – poruka je koja ima za cilj da nas podseti na mogućnost dostupnu svakom od nas – mogućnost da zdravlje naših srca i krvnih sudova unapredimo ličnom akcijom i adekvatnim obrascima ponašanja, delujući za zdravlje svakog dana u godini. Dodatno, važnost naše lične zainteresovanosti za sopstveno zdravlje, može da donese dobar rezultat u mnogo aspekata života, čak i izvan zdravstvenog konteksta, što jasno govori da je briga za zdravlje zapravo briga za čoveka u celini.

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu – oko 17,9 miliona ljudi je u 2019. na globalnom planu umrlo od ovih stanja, što predstavlja oko 32% svih smrtnih ishoda. Među ovim bolestima, ističu se srčani i moždani udar, koji su udruženo činili čak 85% zabeleženih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti u posmatranoj 2019. godini, na nivou sveta. Ono što je posebno značajan podatak jeste da je oko ¾ smrti od bolesti srca i krvnih sudova zabeleženo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Poslednji podaci iz 2023. godine govore da je u našoj zemlji, broj umrlih od bolesti sistema krvotoka iznosio 48277 (22422 muškaraca i 25855 žena), što je činilo oko 49,7% svih smrtnih ishoda. U Beogradu je ovaj udeo nešto manji, ali je i dalje značajnog obima: 9525 (4462 muškaraca i 5063 žena) preminulih od bolesti sistema krvotoka činilo je 44,3% svih umrlih osoba u beogradskom regionu u 2023. godini.

Prevencija kao ključ zdravlja srca i krvnih sudova

Kardiovaskularne bolesti dele nekoliko zajedničkih faktora rizika koji se mogu povezati i sa nastajanjem različitih oboljenja iz grupe poznate kao hronične nezarazne bolesti (maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti, šećerna bolest, i konačno, bolesti srca i krvnih sudova). Ovi faktori rizika povezuju se sa našim svakodnevnim ponašanjem i stoga je njihova važnost za preventivno delovanje ogromna. Nezdrava ishrana, upotreba duvana, alkohola i nedovoljna fizička aktivnost mogu ostvariti različite posledice po zdravlje, koje se kasnije reflektuju na stanje srca i krvnih sudova. Procene efekata po zdravlje koji se mogu ostvariti kontrolom određenih ponašanja, izuzetno su značajne – posmatrajući na globalnom planu brojevi govore da se u jednoj godini, upotreba duvana može povezati sa 8 miliona smrtnih ishoda, prekomerni unos soli doprinosi pojavi oko 1,8 miliona smrti, više od 1,5 miliona smrtnih ishoda odnesu hronične nezarazne bolesti kao posledica upotrebe alkohola i oko 830000 smrti nastupi kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti.

Pored promena u navikama pojedinca, rad na nivou zajednice može pružiti ključan doprinos smanjenju opterećenja društva kardiovaskularnim bolestima, prvenstveno kroz stvaranje okruženja i uvođenje javnih politika koje će proizvoditi podsticaje za izbor zdravih životnih stilova kod građana – „Svakog dana za zdravo srce“.