Oktobar - Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke 2024.
Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.
U svetu se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje registruje oko 2,3 miliona obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.
Upravo zbog toga se oktobar, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije ove bolesti. Tri ključne aktivnosti za postizanje ovog cilja su: rano otkrivanje, pravovremena dijagnoza i sveobuhvatan tretman karcinoma dojke. Rak dojke izlečiv u preko 90% slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.
U Evropi je, prema poslednjim podacima iz 2020. godine, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Kakva je situacija u Srbiji?
Rak dojke se češće javlja u uzrastu posle 40. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu 75 i više godina. U poslednjih pet godina uprkos varijacijacijama u stopama incidencije i mortaliteta registruje se blago smanjenje stopa obolevanja i umiranja od raka dojke kod žena. Kako bi se smanjio mortalitet od karcinoma dojke i opterećenje društva ovom bolešću potrebni su sveobuhvatni napori i javnozdravstvene mere za kontrolu raka, počevši od primarne prevencije, preko ranog otkrivanja bolesti i skrininga, pa do pravovremenog lečenja žena obolelih od ove bolesti.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena od raka dojke.
Situacija u Beogradu
Kada je reč o Beogradu, ovo oboljenje je na prvom mestu u strukturi oboljevanja i umiranja žena, gde je, prema podacima Registra za rak, tokom 2023. godine registrovano 568 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je u istom posmatranom periodu 529 žena izgubilo bitku sa ovom bolešću.
Koji su faktori rizika za nastanak raka dojke?
Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika pored svakako ženskog pola, za nastanak karcinoma dojke i starije životno doba, zaim genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno, kada nažalost njegova veličina pređe 2 cm sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.
Šta je „organizovani skrining“?
Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Zašto je važno i neophodno rano otkrivanje raka dojke?
Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje - pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.
Tokom meseca oktobra, apel se upućuje, pre svega, opštoj javnosti, sa ciljem podizanja svesti žena o značaju ranog otkrivanja karcinoma dojke i važnosti svih nivoa prevencije, ali i stručnoj javnosti i donosiocima odluka na svim nivoima, u cilju pružanja podrške jačanju kapaciteta zdravstvenih ustanova kako bi sprovođenje programa skrininga raka dojke bilo što uspešnije i kako bi vodilo ka željenim pozitivnim ishodima po zdravlje.
Ključne poruke:
- ukoliko ste zdravi i imate najmanje 50 godina života vreme je za vašu prvu mamografiju, javite se na pregled - skrining raka dojke mamografijom;
- ukoliko imate 50 i više godina, uradite mamografiju jednom u dve godine;
- ukoliko imate osećaj nelagodnosti, bolove, iscedak iz dojke ili slične subjektivne tegobe, obratite se odmah lekaru na pregled dojki i dalje lečenje;
- ukoliko u vašoj porodičnoj istoriji ima žena koje su bolovale od raka dojke, posetite lekara ginekologa ili lekara opšte prakse već sa 30 godina života i obavite preventivni pregled dojki.
U svetu se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje registruje oko 2,3 miliona obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.
Upravo zbog toga se oktobar, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije ove bolesti. Tri ključne aktivnosti za postizanje ovog cilja su: rano otkrivanje, pravovremena dijagnoza i sveobuhvatan tretman karcinoma dojke. Rak dojke izlečiv u preko 90% slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.
U Evropi je, prema poslednjim podacima iz 2020. godine, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Kakva je situacija u Srbiji?
Rak dojke se češće javlja u uzrastu posle 40. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu 75 i više godina. U poslednjih pet godina uprkos varijacijacijama u stopama incidencije i mortaliteta registruje se blago smanjenje stopa obolevanja i umiranja od raka dojke kod žena. Kako bi se smanjio mortalitet od karcinoma dojke i opterećenje društva ovom bolešću potrebni su sveobuhvatni napori i javnozdravstvene mere za kontrolu raka, počevši od primarne prevencije, preko ranog otkrivanja bolesti i skrininga, pa do pravovremenog lečenja žena obolelih od ove bolesti.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena od raka dojke.
Situacija u Beogradu
Kada je reč o Beogradu, ovo oboljenje je na prvom mestu u strukturi oboljevanja i umiranja žena, gde je, prema podacima Registra za rak, tokom 2023. godine registrovano 568 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je u istom posmatranom periodu 529 žena izgubilo bitku sa ovom bolešću.
Koji su faktori rizika za nastanak raka dojke?
Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika pored svakako ženskog pola, za nastanak karcinoma dojke i starije životno doba, zaim genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno, kada nažalost njegova veličina pređe 2 cm sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.
Šta je „organizovani skrining“?
Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Zašto je važno i neophodno rano otkrivanje raka dojke?
Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje - pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.
Tokom meseca oktobra, apel se upućuje, pre svega, opštoj javnosti, sa ciljem podizanja svesti žena o značaju ranog otkrivanja karcinoma dojke i važnosti svih nivoa prevencije, ali i stručnoj javnosti i donosiocima odluka na svim nivoima, u cilju pružanja podrške jačanju kapaciteta zdravstvenih ustanova kako bi sprovođenje programa skrininga raka dojke bilo što uspešnije i kako bi vodilo ka željenim pozitivnim ishodima po zdravlje.
Ključne poruke:
- ukoliko ste zdravi i imate najmanje 50 godina života vreme je za vašu prvu mamografiju, javite se na pregled - skrining raka dojke mamografijom;
- ukoliko imate 50 i više godina, uradite mamografiju jednom u dve godine;
- ukoliko imate osećaj nelagodnosti, bolove, iscedak iz dojke ili slične subjektivne tegobe, obratite se odmah lekaru na pregled dojki i dalje lečenje;
- ukoliko u vašoj porodičnoj istoriji ima žena koje su bolovale od raka dojke, posetite lekara ginekologa ili lekara opšte prakse već sa 30 godina života i obavite preventivni pregled dojki.