10. OKTOBAR-SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA

Svake godine 10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, a ustanovila ga je Svetska federacija za mentalno zdravlje, davne 1992. godine. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava sa ciljem podizanja svesti globalne zajednice o ključnim programima mentalnog zdravlja kroz saradnju sa različitim partnerima kako bi se preduzele akcije i stvorile trajne promene za njegovo unapređenje. Tokom godina, aktivnosti povodom ovoga dana su se razvijale i ovaj datum je postao platforma za vlade, organizacije i pojedince da razviju inicijative koje se fokusiraju na različite aspekte zaštite i očuvanja mentalnog zdravlja.

Ove godine Svetski dan mentalnog zdravlja, obeležava se pod sloganom: „Promocija mentalnog zdravlja na radnom mestu“. Ova tema naglašava izuzetnu važnost mentalnog zdravlja u profesionalnom okruženju. Ovogodišnja kampanja koja prati ovaj važan datum posvećena je unapređenju mentalnog zdravlja na radnom mestu, sa ciljem isticanja značaja uticaja profesionalnog okruženja na mentalno zdravlje, zalažući se za radno okruženje u kome je mentalno zdravlje prioritet, zaštićeno i promovisano.

Kod velikog dela svetske populacije, mentalno zdravlje i rad su integralno ispreplitani. Mentalno zdravlje predstavlja mnogo više od pukog odsustva poremećaja. Tačnije, mentalno zdravlje je stanje mentalnog blagostanja koje omogućava ljudima da se na efikasan način izbore sa životnim stresovima, da ostvare svoje sposobnosti, da produktivno uče i rade, i da doprinose svojoj zajednici i društvu u celini. Loše mentalno zdravlje negativno utiče na kognitivne sposobnosti osobe, njeno bihejvioralno, emocionalno, socijalno i relaciono blagostanje i funkcionisanje, fizičko zdravlje i lični identitet, kao i blagostanje u vezi sa radom. Sposobnost osobe da učestvuje u radu može biti posledično oštećena kroz smanjenje produktivnosti i performansi, smanjenu sposobnost bezbednog rada ili poteškoća u dobijanju ili zadržavanju posla. Procenjuje se da 15% radno sposobnog stanovništva ima neki mentalni poremećaj ili ga ispolji tokom svog radnog veka, a samo depresija i anksioznost dovode do gubitka od 12 milijardi radnih dana svake godine.



Rad je društvena odrednica mentalnog zdravlja. Bezbedno i podržavajuće radno okruženje može delovati kao zaštitni faktor za mentalno zdravlje, pošto doprinosi čovekovom osećaju postignuća, samopouzdanju, a takođe doprinosi i oporavku i inkluziji ljudi sa psihosocijalnim invaliditetom. Međutim, loša organizacija i uslovi rada, opasna radna sredina, loši radni odnosi, uključujući uznemiravanje, stigmu, diskriminaciju, ili nezaposlenost – i produžena izloženost ovim negativnim uslovima rada – mogu značajno doprineti pogoršanju mentalnog zdravlja ili pogoršati postojeća stanja mentalnog zdravlja, i negativno uticati na ukupan kvalitet života i posledično na učešće ili produktivnost.

Psihosocijalni rizici po mentalno zdravlje na poslu

Deset najčešćih psihosocijalnih faktora koji predstavljaju rizik za mentalno zdravlje na poslu:

▶Sadržaj rada/dizajn zadatka: npr. nedostatak raznovrsnosti ili kratki ciklusi rada, fragmentiran ili besmislen rad, nedovoljno korišćenje veština, velika neizvesnost;

▶Obim posla i tempo rada: npr. preopterećenost poslom ili nedostatak radnih zadataka, pritisak i stalno podvrgavanje rokovima;

▶Raspored rada: npr. rad u smenama, noćne smene, nefleksibilan raspored rada, produženo radno vreme;

▶Kontrola: npr. malo učešće u donošenju odluka, nedostatak kontrole nad načinom i tempom rada;

▶Okruženje i oprema: npr. neadekvatna dostupnost, prikladnost ili održavanje opreme; loši uslovi radnog okruženja kao što je nedostatak prostora, loše osvetljenje, prekomerna buka;

▶Organizaciona kultura i funkcija: npr. loša komunikacija, nizak nivo podrške za rešavanje problema i lični razvoj, nedostatak definicije ili sporazum o organizacionim ciljevima, promene u organizaciji; velika konkurencija za oskudne resurse, previše složena birokratija;

▶Međuljudski odnosi na poslu: npr. društvena ili fizička izolacija, loši odnosi sa nadređenima, međuljudski sukobi, nedostatak (percipirane, stvarne) društvene podrške; maltretiranje, uznemiravanje, mobing;

▶Uloga u organizaciji:npr. dvosmislenost uloga, konflikt uloga i odgovornost za druge ljude;

▶Razvoj karijere: npr. stagnacija i neizvesnost u karijeri, nedovoljno ili preterano napredovanje, loša plata, nesigurnost posla, niska socijalna vrednost rada;

▶Odnos posla i  privatnog života npr. suprotstavljeni zahtevi posla i kuće, nedostatak podrške ukućana, prevelika udaljenost radnog mesta od doma (česta poslovna putovanja, rad u drugom mestu i sl,) .

Stoga je od suštinske važnosti da vlade, poslodavci, organizacije koje predstavljaju radnike i poslodavce i druge zainteresovane strane odgovorne za zdravlje i bezbednost radnika, rade zajedno na poboljšanju mentalnog zdravlja na radu. Akcije za rešavanje mentalnog zdravlja na poslu treba da se preduzimaju uz značajno uključivanje radnika i njihovih predstavnika, kao i osoba sa životnim iskustvom sa stanjima mentalnog zdravlja. Ulažući napore i resurse u pristupe i intervencije na poslu zasnovane na dokazima, možemo osigurati da svako ima priliku da napreduje na poslu i u životu.

Više o Svetskom danu mentalnog zdravlja možete se informisati na: https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024