Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 11. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014.godine (40. izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).
 
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 9.03.- 15.03.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolele su 21.055 osoba sa brojem novoobolelih od 1.258,8 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 703 (42,4 novoobolelihna 100.000 stanovnika).

U odnosu na prethodnu (10) izveštajnu nedelju (2.03.- 8.03.2015.) broj obolelih od ARI je za 3,4%veći (20.344), a broj obolelih od OSG je za 11,9% manji (798).

Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (36,0%), zatim uzrasta 20-64 (34,2%) i uzrasta do 4 godine (18,5%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 11,3%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (4.754,1/100.000) i od 5-19 godina (3.225,6/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (271- 38,6%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (252- 35,8%). Udeo osoba uzrasta od 20-29 godina je 11,2,%, dece uzrasta do 4 godine je 7,4%, i osoba starijih od 65 godina je 7,0%. Najveća broj novoobolelih od  OSG beleži se u uzrastu od 5-19 godina (107,1/100.000) i uzrastu od 0-4 godine (63,4/100.000).

U većini zemalja Evropskog regiona beleži se srednja aktivnost virusa gripa i trend opadanja aktivnosti. Visoka aktivnost gripa registruje se u Švedskoj, Moldaviji, Nemačkoj i Islandu. U cirkulaciji su potvrđena oba podtipa virusa A׃A(H3N2) i A (H1 N1) kao i tip B, od kojih je A (H3N2) dominantan.

Prema navedenom populacionom nadzoru na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou. Na osnovu sentinel nadzora nad ARI i OSG koji sprovodi odrećeni broj lekara (92 lekara iz 14 domova zdravlja) i koji je osetljiviji od populacionog, aktivnost virusa gripa je takoće na niskom nivou.

U periodu od 7.10.2014. – 13.02.2015. godine uzeto je ukupno 47 uzoraka briseva grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 19 osoba laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H1, kod 8 osoba je potvrđen podtip virusa  A H3, kod 1 virus tipa B i kod 2 osobe respiratorni sincicijalni virus.

U periodu od 1.10.2014. do 15.03.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa  ukupno 45.349 osobe, što čini  87,4% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.    

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija.Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.