Jersinioza

Bakterije roda Yersinia su otkrivene 1894. godine. Oboljenja izazvana enteropatogenim jersinijama se nazivaju jersinioze. Posle kampilobakterioza i salmoneloza jersinioze su treće najčešće zoonoze uzročnici crevnih infekcija u Evropi. Zoonoze su infekcije i oboljenja životinja čiji se uzročnici u prirodnim uslovima mogu preneti na čoveka.  Najveći broj prijavljenih slučajeva jersinioza dolazi iz Severne Evrope obzirom da se infekcije češće javljaju u hladnijim klimatskim zonama. Jersinioza je samoograničavajuće oboljenje koje se manifestuje kao akutni dijarejalni sindrom.

Rezervoari infekcije su različite vrste životinja i njihovi produkti (svinje, ovce, goveda, živina, psi, mačke, divlje svinje, glodari, ptice).

Izvor infekcije mogu biti kontaminirana hrana životinjskog porekla, zatim voće, povrće i voda kontaminirani fecesom životinja kao i direktan kontakt sa životinjama. Jersinija se obično ne prenosi sa osobe na osobu.

Put prenosa infekcije je fekalno-oralni.

Inkubacija traje od 3 do 7 dana.

Kliničku sliku karakterišu proliv, bolovi u stomaku i povišena telesna temperatura. Simptomi bolesti prolaze spontano nakon 7-14 dana. Obzirom da je ključno mesto infekcije završni deo tankog creva i crvuljak klinička slika jersinioze može da liči na upalu slepog creva (apendicitis).

Lečenje je uglavnom simptomatsko i podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita. Antibiotike treba izbegavati obzirom da ne skraćuju trajanje bolesti, a nose rizik od nastanka kliconoštva, neželjenih dejstava samog leka i rastuće rezistencije na ove lekove. Ako je reč o životno ugrožavajućim kliničkim manifestacijama bolesti, o imunokompromitovanim pacijentima i pacijentima sa faktorima rizika tada je važno uvesti antibiotsku terapiju prema antimikrobnoj osetljivosti uzročnika.

Prevencija podrazumeva:

·         kontrolu ispravnosti životnih namirnica,

·         pravilnu termičku obradu namirnica,

·         dobro pranje voća i povrća,

·         redovno pranje ruku vodom i sapunom naročito nakon rada sa sirovim namirnicama,

·         higijena ruku nakon kontakta sa kućnim ljubimcima i drugim životinjama, njihovom hranom i izmetom,

·         dostupnost čiste, pijaće vode,

·         adekvatnu sanitaciju (bezbedno odlaganje i uklanjanje fecesa),

·         poboljšanje higijenskih uslova života,

·         prijavljivanje obolelih i adekvatno praćenje kontaktnih kliconoša

Važna osobina enteropatogenih jersinija je njihova sposobnost razmnožavanja na temperaturi od +4ºC, što znači da čuvanje hrane u frižideru ne sprečava nastanak crevne infekcije uzrokovane ovom bakterijom.

U određenom procentu slučajeva se kao kasna komplikacija bolesti može javiti reaktivni artritis.