Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 8. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014.godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).
 
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 16.02.- 22.02.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolele su 18.592 osobe sa brojem novoobolelih od 1.120,4 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 495 (29,8 novoobolelihna 100.000 stanovnika).

 

U odnosu na prethodnu (7) izveštajnu nedelju (9.02.-15.02.2015.) broj obolelih od ARI je za18,5%manji (22.809), a broj obolelih od OSG je za  5,7% manji (525).

Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (41,4%), zatim uzrasta 20-64 (31,5%) i uzrasta do 4 godine (18,4%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 8,7%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (4.171,8/100.000) i od 5-19 godina (3.274,7/100.000).
 
Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina(197 - 39,8%) i osoba dobne grupe 30-64 godine(164 - 33,1%). Udeo dece uzrasta do 4 godine je 14,9%, osoba uzrasta od 20-29 godina je 6,3% i osoba starijih od 65 godina je 5,9%. Najveća broj novoobolelih od  OSG beleži se u uzrastu od 0-4 godine (90,2/100.000) i uzrastu od 5-19 godina (83,8/100.000).
 
Sedam zemalja Evropskog regiona, uglavnom zemlje centralne i istočne Evrope i Velika Britanija beleže nisku aktivnost virusa gripa. U većini zemalja severne, zapadne i centralne Evrope beleži se srednja aktivnost virusa gripa. Visoka aktivnost gripa registruje se u Italiji, Austrija, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Švedskoj i Švajcarskoj, a veoma visoka u Luksemburgu. U cirkulaciji su potvrđena oba podtipa virusa A׃A(H3N2) i A (H1 N1) kao i tip B, od kojih je A (H3N2) dominantan.
 
Na teritoriji Beogradaaktivnost gripa je na niskom nivou.
 
U periodu od 7.10.2014. – 13.02.2015. godine uzeto je ukupno 26 uzoraka briseva  grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 8 osoba laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H1, kod 7osoba je potvrđen podtip virusa  A H3 i kod jedne osobe respiratorni sincicijalni virus.
U periodu od 1.10.2014. do 22.02.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa  ukupno 45.177osoba, što čini  87,1% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).
 
Najefikasnija mera prevencijegripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.
 
Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija.Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.