Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 7. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014.godine (40.izveštajna nedelja), kako bi seomogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).
 
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 9.02.- 15.02.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 22.809osoba sa brojem novoobolelih od 1.374,5 na 100.000, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 525(31,6 novoobolelihna 100.000 stanovnika).

U odnosu na prethodnu (6) izveštajnu nedelju (2.02.2015 - 8.02.2015.) broj obolelih od ARI je za13,6%veći (20.075), a broj obolelih od OSG je za  57,2% veći (334).
 
Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (43,6%), zatim uzrasta 20-64 (29,8%) i uzrasta do 4 godine (18,7%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 7,9%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (5.198,9/100.000) i od 5-19 godina (4.230,7/100.000).
 
Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina(233 - 44,4%) i osoba dobne grupe 30-64 godine(138 - 26,3%). Udeo dece uzrasta do 4 godine je 20,2%, osoba starijih od 65 godina je 4,7% i osoba od 20-29 godina je 4,4%.  Najvećibroj novoobolelih od  OSG beleži se u uzrastu od 0-4 godine (129,2/100.000) i uzrastu od 5-19 godina (99,1/100.000).
 
Deset zemalja Evropskog regiona, uglavnom zemlje centralne i istočne Evrope i Engleska beleže nisku aktivnost virusa gripa. U većini zemalja severne, zapadne i centralne Evrope beleži se srednja aktivnost virusa gripa. Visoka aktivnost gripa registruje se u Italiji, Albaniji, Letoniji, Belgiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Švajcarskoj. U cirkulaciji su potvrđena oba podtipa virusa A׃A(H3N2) i A (H1 N1) kao i tip B, od kojih je A (H3N2) dominantan.
 
Na teritoriji Beogradaaktivnost gripa je na niskom nivou.
 
U periodu od 7.10.2014. – 13.02.2015. godine uzeto je ukupno 25 uzoraka briseva  grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 7 osoba laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H1, kod 7osoba je potvrđen podtip virusa  A H3 i kod jedne osobe respiratorni sincicijalni virus.
 
U periodu od 1.10.2014. do 15.02.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa  ukupno 45.136 osoba, što čini  87,0% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).
 
Najefikasnija mera prevencijegripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.    

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija.Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.