Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 6. nedelja
Epidemiološki nadzor nad gripomu sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014.godine (40.izveštajna nedelja), kako bi seomogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje (11-17.5.2015. godine).
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 2.02.- 8.02.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 20.075osoba sa brojem novoobolelih od 1.209,7, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 334sa brojem novoobolelih od 20,1 na 100.000 stanovnika.
U odnosu na prethodnu (5) izveštajnu nedelju (26.01.2015 - 1.02.2015.) broj obolelih od ARI je za16,1%veći (17.298), a broj obolelih od OSG je za 73,1% veći (193).
Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (43,7%), zatim uzrasta 20-29 (29,4%) i uzrasta do 4 godine (18,8%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 8,1%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (4.611,6/100.000) i od 5-19 godina (3.728,6/100.000).
Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina(155 - 46,4%) i osoba dobne grupe 30-64 godine(117 - 35,0%). Udeo dece uzrasta do 4 godine je 6,9%, osoba starijih od 65 godina je 6,0% i osoba od 20-29 godina je 5,7%. Najveći broj novoobolelih od OSG beleži se u uzrastu od 5-19 godina (65,9/100.000) i uzrastu od 0-4 godine (28,0/100.000).
Aktivnost gripa u Evropskom regionu još uvek je na niskom nivou u većini istočnih zemalja.
U većini zemalja severne, zapadne i centralne Evrope beleži se srednja aktivnost gripa (Engleska, Škotska, Irska, Island, Finska, Švedska, Norveška, Holandija, Španija, Portugalija, Nemačka, Austrija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Izrael, Malta, Češka, Belorusija, Gruzija,). Visoka aktivnost gripa se registruje u Italiji, Albaniji, Litvaniji, Belgiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Luksemburgu. Potvrđena su oba podtipa virusa A (H3N2), A (H1 N1) i tip B, od kojih je A (H3N2) dominantan.
Na teritoriji Beogradaaktivnost gripa je na niskom nivou.
U uzetom materijalu na teritoriji Beograda u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" laboratorijski su potvrđene infekcije izazvane sa oba podtipa virusa A (AH1 i A H3).
Dokazom prvih slučajeva oboljevanja od gripa u ovoj sezoni očekuje se dalje povećanje oboljevanja od gripa u narednom periodu.
U periodu od 1.10.2014. do 8.02.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa ukupno 45.083 osobe, što čini 86,9% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).
Najefikasnija mera prevencijegripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.
Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija.Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.
