Antibiotici - upotreba i zloupotreba
Čuvajmo antibiotike da bi oni sačuvali nas!
Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije. Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za pacijenta koji se leči, ali i za svakog drugog ko će se u budućnosti lečiti antibioticima, jer više neće biti efikasani. Antibiotici gube efikasnost velikom brzinom, a sa njima i mi gubimo bitku sa infekcijama izazvanim bakterijama. Postoji opasnost od povratka u pre-antibiotsku eru u kojoj obična infekcija može značiti smrtnu presudu.
Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze. Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se izoluje bakterija koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.
Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja. Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju. Nije mali broj slučajeva kada se uključuje hitna terapija, bez prethodne izrade antobiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije, ordinirajući lekar menja terapiju, ukoliko je ona neodgovarajuća, i propisuje efikasan antibiotik. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku.
Anketa sprovedena u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd pokazala je da je 65% ispitanika koristilo antibiotsku terapiju u poslednjih godinu dana. Od toga 56% jer je propisao ordinirajući lekar a 20% samostalno, bez saveta lekara. Najviše ispitanika primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar(58%), a 18% prestaje sa terapijom čim osete poboljšanje, ne poštujući preporučeno vreme za lečenje. Većina ispitanika (63%) ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi.
Pronalazak antibiotika je jedno od naznačajnijih otkrića medicine 20-og veka. Aleksandar Fleming je 1928. godine pronašao prvi antibiotik- penicilin. Do danas je otkriveno 4000 prirodnih i oko 30000 polusintetskih i sintetskih antibiotika, ali je samo 100 ispitano u kliničkoj praksi, a u terapijske svrhe koristi se šezdesetak.
Sa početkom upotrebe antibiotika javila se nada da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike. Bakterije su sposobne da svojim mehanizmima odbrane stvore tu otpornost. Samo nekoliko godina od početka terapijske primene penicilina javili su se prvi penicilin rezistentni sojevi stafilokoka.
U međuvremenu, veliki broj bakterija je razvio rezistenciju na različite grupe antibiotika koji se koriste u terapijske svrhe. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini gde su imunološki oslabljeni pacijenti.
U laboratorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje vrše se analize uzoraka po savremenim laboratorijskim metodama i izrada antibiograma po najnovijim preporukama za efikasnu antibiotsku terapiju.
Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti je 18. novembar proglasio za dan posvećen svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika. Ovaj dan podseća sve subjekte u lancu korišćenja antibiotika na njihov značaj i pravilnu upotrebu za dobrobit čitavog čovečanstva. Danas ljudi žive duže i zdravije. Jednim delom je to zasluga efikasne upotrebe antibiotika. Ne smemo se lišiti tog bogatstva zbog svog nerazumnog ponašanja. Dokazano je da smanjeno propisivanje antibiotika i njihovo korišćenje samo u strogo indikovanim slučajevima dovodi do smanjenja prisustva rezistencije bakterija.
Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da u borbi sa bakterijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.
