Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 5. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripomu sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014.godine (40.izveštajna nedelja), kako bi seomogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 26.01.- 1.02.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 17.298osoba sa incidencijom od 1.042,4, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 193sa incidencijom od 11,6 na 100.000 stanovnika.

Pogledajte naše izdanje Grip - Korisne informacije o gripu i sprečavanju nastanka oboljenja

 

U odnosu na prethodnu (4) izveštajnu nedelju (19.01.2015 - 25.01.2015.) broj obolelih od ARI je za11,8%veći (15.474), a broj obolelih od OSG je za  58,2% veći (122).
Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (39,4%), zatim uzrasta 20-29 (31,6%) i uzrasta do 4 godine (20,3%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 8,7%. Najveća incidencija ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (4.280,2/100.000) i od 5-19 godina (2.899,0/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (92 - 47,7%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (43 – 22,3%). Udeo osoba od 20-29 godina je 13,5%, dece uzrasta do 4 godine 9,3% i starijih od 65 godina je 7,2%. Najveća incidencija OSG beleži se u uzrastu 0-4 godine (21,9/100.000) i uzrastu 5-19 godina (18,3/100.000).
Aktivnost gripa u Evropskom regionu  još uvek je na niskom nivou u većini istočnih zemalja.

U zemljama severne, zapadne i centralne Evrope beleži se srednja aktivnost gripa (Engleska, Škotska, Finska, Švedska, Holandija, Španija, Francuska, Švajcarska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska, Litvanija, Island). Visoka aktivnost gripa se registruje u Italiji, Albaniji, Portugaliji, Belgiji i Luksemburgu. Potvrđena su oba podtipa virusa A (H3N2), A (H1 N1) i tip B, od kojih je A (H3N2) dominantan.
Na teritoriji Beogradaaktivnost gripa je na niskom nivou.

U uzetom materijalu na teritoriji Beograda u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" laboratorijski su potvrđene infekcije izazvane sa oba podtipa virusa A  (AH1 i A H3).

Dokazom prvih slučajeva obolevanja od gripa u ovoj sezoni očekuje se dalje povećanje obolevanja od gripa u narednom periodu.

U periodu od 1.10.2014. do 1.02.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisano je protiv sezonskog gripa  ukupno 45.039 osoba, što čini  86,8% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).

Najefikasnija mera prevencijegripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.    

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija.Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.                          

Pogledajte prethodni izveštaj u vezi epidemiološkog nadzora nad gripom.