Grip i respiratorne infekcije u Beogradu

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje    (11-17.5.2015. godine).

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 19.01.- 25.01.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 15.474 osoba sa incidencijom od 932,5, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 122 sa incidencijom od 7,4 na 100.000 stanovnika.

U odnosu na prethodnu (3) izveštajnu nedelju (12.01.2015 - 18.01.2015.) broj obolelih od ARI je približno isti (15.375), a broj obolelih od OSG je za  74,3% veći (70).

Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 20-64 godina (35,0%), zatim uzrasta 5-19 (33,5%) i uzrasta do 4 godine (22,3%). Osoba starosti 65 i više godina među obolelima od ARI bilo je 9,2%. Najveća incidencija ARI se beleži u uzrastu od 0-4 godine (4202,3/100.000) i od 5-19 godina (2204,2/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (56 - 45,9%) i osoba dobne grupe 20-29 godina (23 – 18,9%). Udeo osoba od 5-19 godina je 17,2%, starijih od 65 godina je 13,9% i dece uzrasta do 4 godine 4,1%. Najveća incidencija OSG se beleži u uzrastu 20-29 godina (10,3/100.000) i uzrastu 5-19 godina (8,9/100.000).

Aktivnost gripa u Evropskom regionu  još uvek je na niskom nivou u većini istočnih zemalja.  U 15 zemalja severne, zapadne i centralne Evrope beleži se srednja aktivnost gripa (Engleska, Škotska, Finska, Švedska, Holandija, Belgija, Francuska, Švajcarska, Rumunija, Grčka, Slovenija, Albanija, Malta, Španija, Portugalija, Litvanija). Visoka aktivnost gripa se registruje u Italiji. Potvrđena su oba podtipa virusa A (H3N2), A (H1 N1) i tip B, od kojih je A (H3N2) domonantan.

Na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou.

U uzetom materijalu na teritoriji Beograda u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" laboratorijski su potvrđene infekcije izazvane sa oba podtipa virusa A  (AH1 i A H3).

Dokazom prvih slučajeva obolevanja od gripa u ovoj sezoni očekuje se dalje povećanje obolevanja od gripa u narednom periodu.

U periodu od 1.10.2014. do 25.01.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisano je protiv sezonskog gripa  ukupno 44.594 osoba, što čini  85,9% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.     

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.                                             

Više korisnih informacija o gruipu i sprečavanju imfekcija pogledajte ovde.