Jesen i zima u ordinacijama i laboratorijama

Sa prvim danima jeseni i nagoveštajem zime u ordinacije i laboratorije stižu pacijenti sa znacima upale sluzokože nosa i ždrela.

Akutnu virusnu kijavicu prouzrokuje virus, a hladnoća stvara predispoziciju. To je najčešća upala u okviru upale gornjih respiratornih puteva. Počinje dosta brzo osećanjem pečenja u ždrelu i golicanja u nosu, zatim kijavicom i obilnom vodenastom sekrecijom iz nosa. Zbog otoka sluzokože nos nije prolazan što otežava disanje. Često se gubi sposobnost osećanja mirisa. Oči suze, javlja se promuklost i kašalj. Protiče bez temperature, ali kod dece može ići sa visokom temperaturom.

 

Komplikacija ove upale u vidu guste, gnojne sekrecije iz nosa ukazuje na bakterijsku infekciju.

Virusna upala ždrela praćena je bolom pri gutanju koji može da se širi ka uvu, suvoćom usta, crvenilom sluzokože, suvim nadražajnim kašljem, uvećanim, bolnim žlezdama na vratu, sa ili bez temperature.

Kao najčešći uzročnik bakterijske upale ždrela i krajnika javlja se bakterija streptokok. Bolest počinje naglo drhtavicom, visokom temperaturom, glavoboljom i teškim opštim stanjem. Gutanje je otežano i bolno. Žlezde na vratu su otečene i bolne. Sluzokoža u ustima je crvena, a na krajnicima se vide beličaste naslage.

Za pravilnu dijagnozu i terapiju ovih oboljenja potrebno je uzeti bris iz ždrela i nosa i poslati ga u mikrobiološku laboratoriju na analizu. Ona će pokazati da li je dovoljno da se prehlada leči čajevima, kapima za nos, ispiranjem nosa rastvorima,otapanjem oribleta u ustima, lekovima za sniženje temperature ili je potrebno da se u terapiju uvede antibiotik ili lek protiv gljivične infekcije.

Samo pravilno praćenje simptoma i pravovremena mikrobiološka analiza uzoraka briseva iz ždrela i nosa nam omogućuju izlečenje ovih infekcija.