Grip i respiratorne infekcije u Beogradu
Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2016/2017 sprovodi se od 3.10.2016. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje (15-21.5.2017. godine).
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 19.12.- 25.12.2016. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 27.854 osoba sa brojem novoobolelih od 1.678,5 na 100.000, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 1.638 (98,7 novoobolelih na 100.000 stanovnika).
U odnosu na prethodnu (50) izveštajnu nedelju (12.11.2016 - 18.12.2016.) broj obolelih od ARI je za 12,7% veći (24.724), a broj obolelih od OSG je 4,7 puta veći (346).
Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (44,9%), zatim uzrasta 20-64 (29,9%), uzrasta do 4 godine (17,4%), i osoba starosti 65 i više godina bilo je 7,8%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (5.893,4/100.000) i od 5-19 godina (5.315,4/100.000).
Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (1.033 - 63,1%) i 30-64 godine (344 - 21,0%). Udeo dece uzrasta do 4 godine je 7,4%, osoba starijih od 65 godina je 4,8% i osoba od 20-29 godina je 3,7%. Najveća broj novoobolelih od OSG beleži se u uzrastu od 5-19 godina (439,2/100.000) i uzrastu od 0-4 godine (148,6/100.000).
Većina zemalja Evropskog regiona beleži nisku aktivnost virusa gripa. Srednja aktivnost se beleži u Rusiji, Švedskoj, Holandiji, Portugaliji, Austriji, Švajcarskoj, Gruziji, Jermeniji, Irskoj, Severnoj Irskoj i Slovačkoj, a visoka u Finskoj, Ukrajini Uzbekistanu. Od svih uzetih virusa gripa dominira AH3.
Na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na srednjem nivou.
U periodu od 13.10.2016. – 25.12.2016. godine uzeto je ukupno 32 uzorka briseva grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 23 osobe laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H3 i kod 1 infeekcij izazvana tipom vivusa B.
U periodu od 17.10.2016. do 25.12.2016. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisano je protiv sezonskog gripa ukupno 44.082 osoba, što čini 78,4% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (55.983).
Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.
Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.
