Svetski dan bubrega - 9. mart 2017. - Kako gojaznost utiče na zdravlje naših bubrega

Svetski dan bubrega se obeležava od 2006. godine, svakog drugog četvrtka u mesecu martu, i to na inicijativu i pod tradicionalnim pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations).

Obeležavanje ovog datuma za cilj ima podizanje svesti o važnosti bubrega, kao i slanje snažne poruke javnosti u vezi sa činjenicom da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da ih je, s druge strane, moguće prevenirati i uspešno lečiti.

Gojaznost već par decenija unazad održava status jedne od glavnih i rastućih globalnih javnozdravstvenih pretnji. Procene su da će do 2025. godine čak 18% muškaraca i preko 21% žena širom sveta biti gojazni. Iste procene govore i da će 6% svih muškaraca i 9% svih žena na planeti tada biti ekstremno gojazni. Poražava činjenica da je već sada u pojedinim zemljama gojaznost prisutna kod više od jedne trećine odraslog stanovništva.

Gojaznost pokreće lanac promena u organizmu. S njom se povećava mogućnost nastanka, pre svega, šećerne bolesti tipa 2 i povišenog krvnog pritiska, koji predstavljaju jedne od glavnih faktora rizika za nastanak brojnih drugih složenih poremećaja zdravlja, pa i hronične bubrežne insuficijencije. Takođe, gojaznost i sama po sebi dovodi do razvoja hroničnih bubrežnih oboljenja, kao i terminalne bubrežne insuficijencije iz razloga što kod gojaznih osoba bubrezi moraju da rade više, odnosno da filtriraju veću količinu krvi nego što je normalno kako bi odgovorili na povećane metaboličke zahteve. Ujedno, gojaznost je jedan od najsnažnijih faktora rizika za nastanak novih slučajeva hroničnih bubrežnih oboljenja, kao i za razvoj nefrolitijaze, pa čak i kancera bubrega.

Podaci iz literature govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba.

Upravo iz tog razloga, tema ovogodišnje kampanje ima za cilj da promoviše značaj edukacije o štetnim posledicama gojaznosti i povezanošću ovog problema sa bubrežnim oboljenjima, kao i da istakne značaj usvajanja zdravih životnih stilova i donošenja zdravstvenih politika koje bi takve izbore učinile dostupnim.
Veoma je važno, u tom kontekstu, naglasiti da zdrave navike, koje uključuju pre svega pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka svih ovih bolesti, dok smanjenje telesne mase može u značajnoj meri usporiti progresiju već postojeće hronične bubrežne insuficijencije.

 

O bubrezima...
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i eliminacija viška tečnosti iz organizma, što dovoljno govori o važnosti ovog organa u održanju života. Oboljenja bubrega manifestuju se najčešće kao upale, zatim kao akutno odnosno hronično smanjenje njegove funkcije. Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno, a osnovni problem predstavlja što su oni najčešće vrlo nespecifični (poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, bol, otoci, povišen krvni pritisak).
Iako su mnoga od pomenutih oboljenja veoma ozbiljna, neke rane znake smanjene bubrežne funkcije ipak je moguće otkriti, i to jednostavnim metodama poput pregleda uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska. Na taj način, moguće je blagovremeno doći do dijagnoze, što u velikoj meri olakšava dalji proces lečenja i smanjuje broj i ozbiljnost mogućih komplikacija, kao i troškova koje zahteva tretman ovih pacijenata.

Hronična bolest bubrega predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Ozbiljnost ovog oboljenja ispoljava se kroz dimenziju značajnog umanjenja kvaliteta života, kao i skraćenog radnog i životnog veka obolelih. Sve ovo prožima i momenat izuzetno visokih troškova lečenja. U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije, a rizik od obolevanja raste sa godinama starosti. Naime, posle 40 godina jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1% godišnje. Uz to, šansama za obolevanje značajno doprinose i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca, koji su takođe mnogo češći u starijoj životnoj dobi.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega), jedini vidovi lečenja jesu dijaliza ili transplantacija bubrega.
Veoma je važno naglasiti da samo kod oko 10–15% bolesnika, davaoci organa za transplantaciju mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za sve ostale bolesnike podudarni davaoci traže se među osobama sa dijagnostikovanom moždanom smrću. Ovaj podatak direktno ukazuje na potrebu za stvaranjem što veće baze potencijalnih davalaca organa, kako bi bio omogućen veći broj kadaveričnih transplantacija.

Nesumnjiva je potreba za intenziviranjem angažovanja javnozdravstvenih i drugih relevantnih profesionalaca na polju zdravstvenog opismenjavanja opšte javnosti  u pogledu važnosti doniranja organa, kao znaku humanosti i solidarnosti, kojim se daje velika šansa za izlečenje teškim bolesnicima. Drugi nivo delovanja mora biti usmeren ka kreiranju svesti pojedinca o brizi za sopstveno zdravlje. U okviru toga, veoma je važno predstaviti značaj koji ima pravovremeno otkrivanje i adekvatno lečenje bolesti bubrega. Uz sve navedeno, tačnije pre svega toga, neprocenjiva je vrednost zdravstvene edukacije o usvajanju zdravih životnih navika u cilju sprečavanja nastanka bolesti bubrega, u usporavanju napredovanja bolesti, sprečavanja komplikacija i poboljšanju kvaliteta života obolelih.