Svetski dan bubrega – 8. mart 2018. godine
„Bubrezi i zdravlje žena“
Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u mesecu martu, počevši od 2006. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations).
Obeležavanje ovog datuma, u više od 100 zemalja širom sveta, ima za cilj podizanje svesti o značaju bubrega za kvalitet našeg svakodnevnog života, kao i pružanje adekvatnih informacija i slanje snažne poruke javnosti da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da je, adekvatnim intervencijama, moguće sprečiti njihov nastanak i uspešno lečiti njihove posledice.
Ovogodišnji Svetski dan bubrega obeležava se 8. marta, na Međunarodni dan žena, pod sloganom „Bubrezi i zdravlje žena”. Cilj globalne kampanje jeste upoznavanje šire javnosti sa učestalošću i specifičnostima bubrežnih oboljenja u ženskoj populaciji, kao i promovisanje omogućavanja jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti, preventivnima merama i postupcima lečenja svim ženama tokom čitavog životnog ciklusa.
O bubrezima...
Glavna uloga bubrega u našem organizmu jeste izlučivanje štetnih produkata metabolizma i eliminacija viška tečnosti, što dovoljno govori o značaju ovih organa za održavanje životnih funkcija. Bolesti bubrega predstavljaju veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze, a najčešće se manifestuju kao upala ili akutno, odnosno hronično, popuštanje bubrežne funkcije. Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega (bubrežne insuficijencije) su najčešće vrlo nespecifični (poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, bol, otoci, povišen krvni pritisak) i postepeno se razvijaju, tako da se ova bolest često otkriva u poodmakloj fazi, kada su jedine moguće terapijske opcije dijaliza ili transplantacija bubrega.
Bolesti bubrega kod žena
Hronična bolest bubrega svake godine pogađa preko 195 miliona žena širom sveta i predstavlja značajan javno zdravstveni problem. U ženskoj populaciji ona je osmi vodeći uzrok smrti sa skoro 600.000 smrtnih ishoda na godišnjem nivou
Iako bubrežne bolesti podjednako pogađaju i muškarce i žene, neka bubrežna oboljenja, poput lupusne nefropatije ili bubrežnih infekcija (akutni ili hronični pijelonefritis) karakteristični su za ženski pol.
Lupusna nefropatija predstavlja autoimuno oboljenje, odnosno poremećaj kod koga ćelije imunog sistema u jednom organizmu napadaju ćelije drugih tkiva i organa jer ih prepoznaju kao tuđe, a koja rezultuje propadanjem bubrežnih struktura i gubitkom bubrežne funkcije.
Pijelonefritis je veoma ozbiljna infekcija koja može pogoditi jedan ili oba bubrega. Bubrežne infekcije su, kao i većina urinarnih infekcija, znatno češće kod žena, a rizik od njihovog nastanka se znatno povećava u trudnoći.
S druge strane, hronične bolesti bubrega se smatraju faktorom rizika za nastanak komplikacija u trudnoći (češći skokovi krvnog pritiska (hipertenzivne krize) ili prevremeno rođenje deteta), za negativan ishod same trudnoće, ali i smanjenu plodnost.
I same komplikacije u trudnoći, poput preeklampsije, postporođajnog krvarenja i slično, mogu dovesti do akutnog oštećenja bubrega i voditi ka pojavi hronične bolesti bubrega u kasnijem životu.
Uprkos podmuklom toku i ozbiljnoj prognozi, bolesti bubrega je moguće na vreme dijagnostikovati, a sama trudnoća može biti značajan period za ranu dijagnozu hronične bubrežne bolesti i planiranje adekvatnih terapijskih postupaka.
Jednostavnim pregledom uzorka mokraće, krvi i merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti, što u velikoj meri olakšava dalji proces lečenja i smanjuje broj i ozbiljnost mogućih komplikacija, kao i troškova koje zahteva tretman ovih pacijenata.
Ukoliko osoba ženskog pola sa dijagnostikovanom bubrežnom bolešću želi da se ostvari u ulozi majke veoma je važno da prođe savetovanje o prekoncepcijskoj pripremi, kao i da se na adekvatan način prati u toku trudnoće i u periodu nakon porođaja.
Pored neophodnosti obezbeđivanja podjednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti svim osobama, bez obzira kom polu, uzrasnoj ili socijalnoj grupi stanovništva pripadaju, adekvatna edukacija i usvajanje zdravih stilova života, poput pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka ili ublažavanju posledica ovih bolesti.
Ukoliko želite da bolje upoznate svoje bubrege, da se uverite koliko su oni važni za naš svakodnevni život, kao i da saznate više o tome kako da ih sačuvate, u tome će vam pomoći kviz „Šta znate o vašim bubrezima?“
I ZAPAMTITE, BILO DA STE OSOBA MUŠKOG ILI ŽENSKOG POLA, DA STE ZDRAVI ILI DA VEĆ IMATE NEKO BUBREŽNO OBOLJENJE...
- Budite fizički aktivni!
- Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
- Kontrolišite krvni pritisak!
- Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
- Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
- Prestanite da pušite!
- Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
- Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!
I BIĆETE U MANJEM RIZIKU OD RAZVOJA BOLESTI BUBREGA ILI ĆETE IMATI ŠANSU DA SPREČITE NASTANAK NJENIH KOMPLIKACIJA, A KVALITET VAŠEG ŽIVOTA ĆE BITI BOLJI!
