Pluća u duvanskom oklopu
Svakog 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija sa svojim partnerima obeležava Svetski dan bez duvana, sa ciljem da, ukazujući na brojne štetne, čak i smrtonosne posledice upotrebe duvana, kao i negativne efekte same izloženosti duvanskom dimu, obeshrabri ljude da koriste bilo koji vid duvanskih proizvoda.
Ovogodišnja tema u fokusu obeležavanja ovog važnog datuma - „Duvan i zdravlje pluća“, odabrana je sa namerom da posebno istakne direktan štetni efekat duvana na respiratorni sistem čoveka. U skladu sa temom je i aktuelni slogan kampanje „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah. Izaberite zdravlje umesto duvana.“
Posebno je važno napomenuti da duvanski dim predstavlja zdravstveno, a čak i životno ugrožavajuću formu zagađenja vazduha, pre svega u zatvorenom prostoru, imajući u vidu da sadrži nekoliko hiljada hemijskih supstanci, od kojih je 69 dokazano kancerogeno za čoveka! Iako dim možda nije uvek golim okom vidljiv, a ponekad mu se čak ni miris ne oseća, on u sebi sadrži sitne čestice koje ostaju da lebde u prostoru te čak i nekoliko sati nakon samog čina pušenja, imaju toksično dejstvo na organizam. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 890.000 smrtnih slučajeva godišnje povezano je sa pasivnim pušenjem, odnosno sa nevoljnom izloženošću duvanskom dimu.
Na koji način duvan ugrožava zdravlje pluća ljudi širom sveta?
Pušenje duvana je dominantan uzrok nastanka raka pluća i samim tim je odgovoran za dve trećine ukupnog broja umrlih od ove kobne bolesti širom sveta. Brine činjenica da pušenje nije uzrok obolevanja samo onda kada je navika, odnosno lični izbor pojedinca, već ono nosi rizik čak i za one koji duvanski dim pasivno udišu, najčešće kod kuće, na poslu i drugim javnim mestima, uključujući i mesta za izlaske. Međunarodna agencija za istraživanje raka još 2004. klasifikovala je pasivno pušenje kao kancerogeno za ljude! Postoje procene da je godišnje u SAD 3000 smrtnih ishoda obolelih od raka pluća uzrokovano pasivnim pušenjem, što je mnogostruko više u odnosu na oko 100 smrtnih ishoda od iste bolesti, za koju se procenjuje da nastala kao posledica izloženosti drugim vrstama aerozagađenja.
Duvan je vodeći uzrok nastanka hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), oboljenja koje odlikuje stvaranje velike količine gnojnog sekreta u plućima koji dovodi do bolnog kašlja, a dugoročno i do veoma teških poremećaja disanja. Važno je naglasiti da je rizik od obolevanja naročito veliki kod onih pušača koji ovu lošu naviku steknu u već ranoj mladosti, jer sastojci duvana značajno usporavaju pun razvoj pluća, koji se završava upravo u periodu adolescencije. Kod ljudi koji imaju astmu ili kod dece i mladih sa predispozicijom da je razviju, pušenje značajno doprinosi pojavi ove bolesti, kao i čestim fazama njenog pogoršanja.
Deca koja su, kao pasivni pušači, često izložena duvanskom dimu, pored povećanog opterećenja za razvoj astme, pod značajno su većim rizikom da obole i od upale pluća i/ili bronhitisa. Generalno češće infekcije donjih disajnih puteva, upravo kod ove dece, povećavaju rizik da se kasnije tokom života razvije HOBP. Izloženst toksinima iz duvanskog dima tokom intrauterinog razvoja detata, bilo da je buduća majka pušač ili je i sama žrtva pasivnog pušenja, često dovodi do slabijeg stepena razvijenosti pluća deteta te time i njihove funkcije po rođenju. Poražava procena da, širom sveta, svake godine, od posledica infekcija donjih disajnih puteva koje su uzrokovane upravo pasivnim pušenjem, umre čak 165000 dece do 5 godina starosti.
Na žalost, stavovi i ponašanje velikog dela javnosti, a u prvom redu pušača, ostavljaju utisak nedovoljne informisanosti i svesti o posledicama koje pušenje (kao birana navika), ali i izloženost duvanskom dimu (kao nevoljno i nametnuto stanje), imaju kada je u pitanju zdravlje pojedinaca i čitavih zajednica. Ovakva klima u društvu dovodi do toga da se, čak i uprkos nepobitnim dokazima o štetnosti duvanskih proizvoda, mere za kontrolu duvana potcenjuju i veoma teško sprovode. Ovo je karakteristično naročito za pojedine sredine specifičnih tradicionalnih okvira i socijalno-ekonomskih okolnosti, kakva je u mnogome i naša zemlja.
Ipak, važno je napomenuti da se od rada na informisanosti stanovništva zarad unapređenja zdravlja ne sme odustati! Prestati s pušenjem jeste teško, ali nije nemoguće! Samo treba ugrabiti trenutak najjače motivacije i naoružati se svom raspoloživom podrškom. I baš kao što su moguće promene u ponašanju svakog pojedinca, mogući su i kolektivni zaokreti. Jer, promena stava celog društva o štetnosti pušenja i izloženosti duvanskom dimu nastaje kao rezultat udruženih i kontinuiranih napora cele zajednice koji treba da rezultuju donošenjem najefikasnijih mera kontrole duvana, ali i njihovim bezuslovnim sprovođenjem.
Svoj doprinos obeležavanju Svetskog dana bez duvana su dali učenici Elektrotehničke škole „Rade Končar“ iz Beograda, koji su pripremili kompjutersku animaciju na temu štetnosti duvanskog dima, uz podršku tima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Animacija će biti prikazivana u zdravstvenim ustanovama u Beogradu, što će dodatno podstaknuti građane da razmišljaju o upotrebi duvanskih proizvoda kao izuzetno velikom javnozdravstvenom problemu. Animaciju možete preuzeti ovde (desni klik + Save...).
