Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti 2019.

Ovogodišnja tema Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti (dijabetesa) je, kao i prošle godine, „Porodica i dijabetes“ sa ciljem podizanja svesti o uticaju koji dijabetes ima na porodice i mrežu podrške obolelima, kao i promovisanja uloge porodice u nezi, prevenciji i edukaciji o dijabetesu.
                      
Upoznajte dijabetes!

Dijabetes je hronična bolest koja se javlja kada pankreas više nije u stanju da proizvede insulin, ili kada organizam ne može adekvatno da iskoristi postojeći insulin.
Insulin je hormon koji pomaže da glukoza uđe u ćelije, u svrhu proizvodnje energije.

Nemogućnost da proizvede insulin ili da se efektivno iskoristi postojeći insulin, dovodi do povećanog nivoa glukoze u krvi (stanje poznato kao hiperglikemija). Dugoročno visok nivo glukoze u krvi je povezan sa oštećenjem tkiva različitih organa.

Ukoliko se ne leči, dijabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su slepilo, amputacija, insuficijencija bubrega, infarkt i moždani udar. Dijabetes je bio odgovoran za 4 miliona smrtnih slučajeva u svetu u 2017. godini!

Prema podacima Registra za dijabetes Gradskog zavoda za javno zdravlje, u Beogradu je 2018. godine registrovano ukupno 85.773 osoba sa dijabetesom. Novoobolelih je iste godine bilo 1.270 (628 muškaraca i 642 žene).

Najčešći tipovi dijabetesa su:

Tip 1 dijabetesa je najčešće prouzrokovan auto-imunim procesom, koji utiče na ćelije koje proizvode insulin. Razlog nije u potpunosti poznat. Pankreas osobe sa dijabetesom tip 1 proizvodi vrlo malo ili nimalo insulina. Bolest može da utiče na osobe bilo koje životne dobi, ali se najčešće razvija kod dece i mladih. U terapiji ovog tipa dijabetesa se svakodnevno koriste injekcije insulina u cilju kontrolisanja nivoa glukoze u krvi.

Tip 2 dijabetesa se nekada nazivao insulin nezavisni dijabetes ili dijabetes u odrasloj životnoj dobi i odgovoran je za najmanje 90% svih slučajeva dijabetesa. Odlikuje se otpornošću tkiva na insulin i/ili nedostatkom insulina. On se može javiti u bilo kom uzrastu, a nekada ostaje neprimećen dugi niz godina. Dijagnoza se u pojedinim slučajevima postavi tek nakon pojave komplikacija bolesti ili nakon rutinske analize krvi i urina. Često, ali ne uvek, je povezan sa prekomernom težinom ili gojaznošću, koja sama po sebi može da izazove insulinsku rezistenciju i dovesti do povišenog nivoa glukoze u krvi. Osobe sa dijabetesom tipa 2 često u početku bolesti mogu popraviti svoje stanje putem vežbanja i pravilnom ishranom. Međutim, tokom vremena će se kod većine pojaviti potreba za upotrebom lekova.

Gestacijski dijabetes (GDM) je oblik dijabetesa koji se manifestuje povišenim nivoom glukoze u krvi tokom trudnoće. On se razvija u jednoj od 25 trudnoća širom sveta i povezan je sa rizikom od pojave različitih zdravstvenih problema majke i bebe. On obično nestaje nakon trudnoće, ali žene sa GDM i njihova deca su u povećanom riziku za razvoj dijabetesa 2 kasnije tokom života.

Prevencija dijabetesa tipa 2

Iako postoji niz faktora koji utiču na razvoj dijabetesa tipa 2, evidentno je da najveći uticaj ima neadekvatni životni stil i ponašanje, i to najčešće nepravilna ishrana i neaktivni (sedentarni) način života. Randomizirane kontrolisane studije iz raznih zemalja, uključujući Finsku, SAD, Kinu i Indiju, dokazale su da promena načina života koja uključuje fizičku aktivnost i zdrav način ishrane može odložiti ili sprečiti pojavu dijabetesa tipa 2.

Preporuke za zdrav način života:

• Ne preskačite doručak, trudite se da imate pet obroka dnevno.
• Jedite pet porcija voća i povrća svakog dana.
• Jedite orašaste plodove, sveže voće, ili nezaslađeni jogurt za užinu.
• Birajte posno živinsko meso ili ribu umesto crvenog ili prerađenog mesa.
• Uzmite nezaslađene posne namaze, umesto čokoladnog krema ili džema.
• Birajte hleb ili pastu od integralnih žitarica.
• Birajte nezasićene masti (maslinovo ulje, ulje repice, susamovo, semenki grožđa) umesto zasićenih masti (maslac, životinjske masti).
• Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića.
• Preporučuje se umerena fizička aktivnost najmanje tri do pet dana u nedelji, u trajanju najmanje 30-45 minuta dnevno.
• Upoznajte vaš rizik za dijabetes tip 2, putem upitnika ili odlaskom kod izabranog lekara!

Kontrola dijabetesa

Iako je dijabetes hronična, progresivna bolest, ljudi sa dijabetesom mogu da žive dug i zdrav život ukoliko dobro upravljaju dijabetesom. Ovo uključuje kontrolu ne samo nivoa glukoze u krvi nego i drugih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak i visok nivo holesterola u krvi.

Dobra kontrola dijabetesa, odlaganje ili izbegavanje komplikacija povezanih sa dijabetesom se obezbeđuje adekvatnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i pravilnom upotrebom lekova. Osobama sa dijabetesom je neophodna dostupnost zdravstvene zaštite i redovne posete lekaru. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 zahtevaju svakodnevno lečenje insulinom, kao i redovno praćenje nivoa glukoze u krvi.

Pravilna ishrana za osobe sa dijabetesom uključuje smanjenu količinu kalorija kod osoba koje su gojazne, zamenu zasićenih masti u ishrani nezasićenim, unos dijetnih vlakana i izbegavanje upotrebe duvana, alkohola i šećera.

Fizička aktivnost je najefikasnija kada sadrži kombinaciju aerobne fiziče aktivnosti (npr. trčanje, plivanje, vožnja bicikla) i treninga snage. Važno je da intenzitet i vrsta aktivnosti budu prilagođeni opštem stanju osobe.

Dijagnoza dijabetesa može opteretiti pojedinca i porodice

Najnovija istraživanja Međunarodne federacije za dijabetes (IDF), su pokazala da polovina ljudi koji žive sa dijabetesom (51%) smatra da je njihova dijagnoza opteretila njihove porodice.

Porodice imaju značajnu ulogu u pružanju podrške osobama sa dijabetesom, te im je potrebna adekvatna pomoć i edukacija, kako bi se oslobodili emocionalnih pritisaka koje dijagnoza dijabetesa može doneti.

U svetu, samo 1 od 4 porodice ima pristup programima edukacije u vezi sa dijabetesom. Važno je da zajednice povećaju napore kako bi se obezbedio bolji pristup dijagnostici i lečenju, kao i pravovremeno i adekvatno informisanje porodica.

U tržnom centru „Ušće“, u četvrtak, 14.11.2019. godine od 10-12 časova Gradski zavod za javno zdravlje Beograd će zajedno sa Udruženjem za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“, učestvovati u aktivnostima koje uključuju savetovanje i informisanje građana o faktorima rizika za dijabetes, o prevenciji dijabetesa i načinu unapređenja kvaliteta života osoba sa dijabetesom.

U okviru obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, Gradski zavod će biti gost na manifestaciji u Nišu koju organizuje okružni Institut za javno zdravlje, pod sloganom „Porodica i dijabetes“.