Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda 2019.

zrtve saobracajnih nesreca 2019 Svake treće nedelje u novembru mesecu širom sveta obeležava se Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda. Ovaj dan je posvećen sećanju na milione poginulih ili povređenih u saobraćajnim nezgodama, njihovim porodicama, kao i odavanju počasti svim pripadnicima hitnih službi i drugim profesionalcima koji se svakodnevno susreću i i predano bore sa posledicama saobraćajnog traumatizma.

Ove godine Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda zvanično se obeležava u nedelju, 17. novembra, pod sloganom "Život nije deo automobila".

Ovogodišnja tema zasnovana je na Stubu 3. Dekade akcije za bezbednost na putevima 2011-2020 - Bezbednija vozila, u kome se ističe potreba za poboljšanjem bezbednosti vozila ohrabrivanjem harmonizacije relevantnih standarda i mehanizama u cilju ubrzanog prihvatanja novih tehnologija koje utiču na bezbednost. Obuhvata aktivnosti kao što su uvođenje programa ocenjivanja novih automobila kako bi potrošači bili upoznati sa bezbednosnim karakteristikama vozila i kako bi se osiguralo da sva nova motorna vozila budu opremljena minimumom opreme poput sigurnosnih pojasa. Ostale aktivnosti uključuju promovisanje šire upotrebe tehnologija izbegavanja sudara, kao što su elektronska kontrola stabilnosti i sistem protiv blokade točkova.

Potreba za navedenim aktivnostim proistekla je iz činjenice da, uprkos dugogodišnjim naporima na globalnom nivou, vrsta saobraćaja na putevima i dalje dovodi do velikog broj smrtnih slučajeva, teških povreda i bolesti svake godine, kako u vidu neposrednih posledica saobraćajnih nezgoda, tako i usled zagađenja vazduha i životne sredine.

Zašto postoji potreba za danom sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda?

Smrtni ishodi i povrede na putevima su iznenadni, nasilni, traumatski događaji, čiji je uticaj dugotrajan, često i trajan. Svake godine milioni novih slučajeva povređenih ljudi iz svih krajeva svijeta dodaju se nebrojenim milionima koji su već pretrpeli povrede u saobraćajnim nezgodama. Veliki broj žrtava su mladi ljudi, a mnoge saobraćajne nezgode su mogle biti sprečene.

Odnos jasnosti prema žrtvama i njihovim porodicama je često neadekvatan, ravnodušan, i neprimeren gubitku ili smanjenom kvalitetu života. Ovaj dan ima za cilj da javnost podseti na sve one izgubljene živote koji su mogli biti spaseni, kao i da ukaže na veličinu problema bezbednosti u saobraćaju, i predstavlja sredstvo za sve vlade i institucije koje se bave prevencijom nezgoda i povreda u saobraćaju da usklade delovanje kako bi se broj povređenih i poginulih smanjio.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, u proteklih pet godina (2014-2018) u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji smrtno je stradalo 2.867 lica, dok je 100.069 lica povređeno (16.926 teže, 83.143 lakše). Najveći broj poginulih lica čine vozači i putnici u putničkim vozilima - 1.302, odnosno 45% od ukupnog broja poginulih, slede pešaci - 718, odnosno jedna četvrtina poginulih, zatim biciklisti i motorizovani dvotočkaši kojih je bilo 261, odnosno 256, redom, što čini po 9% poginulih.

U Beogradu je u navedenom periodu poginulo 507 lica, dok je 3.862 bilo teže, a 29.288 lakše povređeno.

U našoj zemlji je samo u toku 2018. godine neispravnost vozila bila uzrok 21 saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodima, 301 sa povređenim licima i 276 saobraćajnih nezgoda sa materijalnom štetom, a kao najčešći faktori navode se neispravnost uređaja za zaustavljanje, neodgovarajući, neispravni ili loše naduvani pneumatici, neispravnost svetala ili pokazivača pravca, neispravnost uređaja za upravljanje, kao i neadekvatno označeno vučno vozilo - priključak.