26. jun 2020. - Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama
Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (UNODC) iz 2019. godine, 271 milion ljudi starosti između 15 i 64 godine (što je oko 5,5% svetske populacije ove životne dobi), koristilo je neku psihoaktivnu supstancu. Iako porast ove pojave u odnosu na samo jednu godinu ranije nije bio naročito primetan, on se itekako uočava prilikom posmatranja nešto dužeg vremenskog intervala. Naime, broj konzumenata ovih supstanci, prema pomenutom izveštaju, porastao je za čak 30% u odnosu na ne tako davnu 2009. godinu.
Ovakvi podaci ukazuju koliko inicijativa Ujedinjenih nacija iz 1987. godine, koja je rezultovala Rezolucijom i proglašenjem 26. juna za Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, i dalje ne gubi na važnosti i aktuelnosti. Ove godine, ovaj važan datum obeležava se pod sloganom „Više znanja za bolju negu“ (eng. Better knowledge for better care).
Analiza Izveštaja UNODC-ja iz 2019. ukazuje da je porast konzumenata psihoaktivnih supstanci donekle uzrokovan i činjenicom da je populacija starih od 15 do 64 godine u prethodnoj deceniji jeste narasla za oko 10%, ali i pored toga, broj korisnika opioida, tokom prethodnih 10 godina, porastao u Africi, Aziji, Evropi i Severnoj Americi, dok se, u istom posmatranom periodu, beleži i porast korisnika kanabisa u Severnoj i Južnoj Americi i Aziji.
Prema podacima iz pomenutog izveštaja, procenjuje se da je broj korisnika kanabisa bio oko 188 miliona, dok je broj korisnika opioida u svetu bio je oko 53 miliona, uz beleženje velikog skoka u odnosu na neke ranije procene. I dok je kanabis i dalje najrasprostranjenija droga na svetu, opioidi su sa zdravstvenog stanovišta najštetniji. Naime, od 585 hiljada smrti, oni se smatraju odgovornim za čak dve trećine. Oko polovina smrtnih ishoda povezanih sa upotrebom droga, posledica su nelečenog hepatitisa C, koje se evidentira kao najčeše infektivno oboljenje intravenskih korisnika droga. S druge strane, važan je i podatak da čak 35 miliona ljudi širom sveta pati od nekog poremećaja zdravlja koji je direktna posledica korišćenja droga, a da pritom tek svaki sedmi dobija neku vrstu tretmana koji mu je potreban.
Generalno gledano, uočava se da, kada je reč o drogama - najpre kada je reč o njihovoj zloupotrebi, ali i čitavom nizu spregnutih problema koji ovu pojavu prate – postoje brojne nepoznanice i dezinformacije koje otežavaju sagledavanje, te stoga i adekvatno suočavanje sa ovom pošasti našeg doba. Slogan koji prati ovogodišnje obeležavanje 26. juna, za cilj ima upravo da istakne značaj raspolaganja relevantnim informacijama i njihovu pravovremenu i dobro usmerenu diseminaciju ka svim stranama od interesa. Time se stvaraju osnovni preduslovi za sistemsko jačanje međunarodne saradnje kako bi borba sa ovim problemom mogla da se ostvari na svim nivoima – od pitanja zdravlja i bezbednosti, sve do pitanja od značaja za vlade zemalja širom sveta.
A baš kako slogan ovogodišnje kampanje naglašava - sistemsko, utemeljeno, pravovremeno stečeno znanje, najjače je oružje za borbu protiv zloupotrebe droga, a tako i svih drugih pretnji po zdravlje pojedinaca, zajednica i razvoj društva koje takvo rizično ponašanje sa sobom nosi.
Vodeći se idejom da je što ranija primarna prevencija najčvršći temelj u rešavanju problema zloupotrebe droga i prevencije bolesti zavisnosti u najširem smislu, Gradski zavod za javno zdravlje se čitavu deceniju unazad, kroz kontinuiranu realizaciju programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci“, bavi edukacijom prosvetnih radnika i učenika osnovnih škola na ovu temu. Ovaj program nastao je 2009. godine kao deo preventivnih aktivnosti u okviru implementacije Strategije za borbu protiv droga. Baziran je na edukativnom metodu „Zajedničko učenje kroz akciju“ koji, posredstvom unapređenja kompetencija prosvetnih radnika i saradnika za rad sa decom, za krajnji cilj ima osnaživanje samih učenika u procesu donošenja odluka i preuzimanju odgovornosti za njih.
Tokom decenije uspešne koordinacije i realizacije ovog programa, u Gradskom zavodu za javno zdravlje za njegovo sprovođenje obučeno je preko 500 prosvetnih radnika i saradnika iz više od 110 beogradskih osnovnih škola, a kroz programske aktivnosti prošlo je skoro 8000 beogradskih osnovaca.
