Kako da zaštitite svoje srce?
Budite fizički aktivni
Sprovodite redovnu umerenu fizičku aktivnost. Samo 30 minuta aktivnosti dnevno može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Neka to postane vaš životni stil - regularni deo svakog vašeg dana! Krećite se stepenicama umesto liftom, izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i prepešačite deo planirane trase. Bavite se vežbama pri kojima se prijatno osećate (npr. plivanje, šetnja, vožnja bicikla itd. )
Fizička aktivnost će sigurno pomoći i da se oslobodite stresa a, osim toga, idelan je saveznik u borbi sa kilogramima.
Prestanite sa pušenjem i zaštitite se od duvana
Ako prestanete da pušite, rizik od koronarne bolesti srca biće dvostruko niži u roku od samo godinu dana uz trend vraćanja na normalan nivo tokom vremena. Osim kontrole i promene sopstvenih izbora i navika, važno je da izbegavate zadimljeno okruženje – i sama izloženost duvanskom dimu (pasivno pušenje) značajno povećava rizik od srčanog udara.
Jedite zdravo
Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Ishrana pre svega treba da bude količinski i po kvalitetu adekvatna. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mršava mesa, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. Budite oprezni sa obrađenom hranom koja često sadrži visok nivo soli. Izbegavajte alkoholna pića koliko god je to moguće. Pijte dosta vode!
Održavajte zdravu telesnu težinu
Trudite se da dostignete i održavate idealnu telesnu masu, u skladu sa vašom visinom, godinama starosti, polom. Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. Karakteriše se uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, što za posledicu ima povećani morbiditet i mortalitet. U odraslih osoba definiše se kao indeks telesne mase ≥30 kg/m2.*
*Jednostavan a dobar način za praćenje zdrave telesne težine je upotreba BMI (indeks telesne mase), koji, kroz odnos telesne visine i mase, daje grubu procenu udela masti u organizmu. Da biste izračunali svoj BMI, podelite svoju masu (u kilogramima) sa vrednošću svoje visine (izražene u metrima) na kvadrat. Preporuka je da zdrava odrasla osoba treba da održava svoj BMI između 18,5 i 24,9 kg / m².
Znajte vaše brojke
Redovno kontrolišite visinu svog krvnog pritiska, nivo holesterola i glukoze u krvi.
Ne zaboravite da je visok krvni pritisak glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara, kao i oko polovine svih bolesti srca. Počevši od vrednosti 115/75 mm Hg, rizik za KVB se udvostručuje sa svakim porastom za 20/10 mm Hg u odnosu na prethodnu vrednost TA.
Povišeni nivoi holesterola i šećera u krvi dodatni su faktori rizika i značajno povećavaju šanse za nastanak pomenutih oboljenja. Poželjne vrednosti ukupnog holesterola su manje od 5,2 mmol/l a glukoze od 4.0 do 6.0 mmol/l pre jela.
Smanjite mentalni stres
Mentalni stres kao faktor rizika za KVB neizbežni je pratilac savremenog života.
Mentalni stres može biti hronični stres (praktično od rođenja), zatim rezultat uticaja socijalne sredine - posledica ekonomsko-političke krize, emotivni stres, poremećaji ponašanja u sklopu anksioznih poremećaja i reakcija (razni oblici depresija, aktuelni postraumatski stres sindrom kod prognanih lica, nakon prirodnih nepogoda...), panike, fobije.
Primena metoda kontrole mentalnog stresa (npr. psihološke radionice i sportsko rekreativne vežbe) predstavlja jedan od načina prevazilaženja ovog faktora rizika.
Pratite svoje dostignuće i napredak, budite ponosni na sve što radite za svoje zdravlje i zdravlje vaše porodice.
