Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 9. izveštajna nedelja

грип београд Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2018/2019 sprovodi se od 1.10.2018. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje (13-19.5.2019. godine).

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 25.2.- 03.3.2019. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolele su 12.484 osobe sa brojem novoobolelih od 752,3 na 100.000, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 346 (20,9 novoobolelih na 100.000 stanovnika).

U odnosu na prethodnu (8) izveštajnu nedelju (18.2.- 24.2.2019.) broj obolelih od ARI je manji za 8,3% (13.616), a broj obolelih od OSG je za 34,6% manji (529).

Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 20-64 godina (41,9%), uzrasta 5 -19 (25,7%) i uzrasta do 4 godine (18,7%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 13,7%. Najveća incidencija ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (2.843,7/100.000) i od 5-19 godina (1361,9/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (159 – 46,0%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (80 – 23,1%). Udeo dece uzrasta do 4 godine 12,4%, osoba od 20-29 godina je 10,7% i osoba starijih od 65 godina je 7,8%. Najveća incidencija OSG beleži se u uzrastu 0-4 godine (52,4/100.000) i uzrastu 5-19 godina (34,0/100.000).

Aktivnost gripa u Evropskom regionu u većini zemalja je na srednjem nivou. Visoka aktivnost virusa gripa registruje se u Mađarskoj, Grčkoj, Nemačkoj i Francuskoj. Potvrđena su oba podtipa virusa A (H3N2), A (H1 N1) i tip B, od kojih je A (H1N1) dominantan.

Na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou.

U uzetom materijalu na teritoriji Beograda u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" laboratorijski su potvrđene infekcije izazvane sa oba podtipa virusa A (AH1 i A H3).

U periodu od 1.10.2018. do 24.2.2019. godine u beogradskim zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa ukupno 53.664 osobe, što je više u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (53.310).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.

Sve izveštaje o epidemiološkom nadzoru nad gripom možete pogledati ovde.