11.1 ANALIZA KOMUNALNE BUKE
Gradski zavod za zaštitu zdravlja, u Beogradu
sistematski meri nivo komunalne buke, na 25
odabranih mesta, sa namerom da
dođe do egzaktnih podataka o nivou komunalne buke.
Merna mesta su
odabrana 1976. godine s tim što se povećavao broj mesta svake godine,
kako bi slika o nivoima buke u gradu bila potpunija.
Na sve dobijene vrednosti nivoa buke primenjen je
važeći JUS U.J6. 205 iz 1992. godine,
koji propisuje dopuštene nivoe u
pojedinim zonama. Vrednosti se kreću od 50dBA za dan i
40dBA za noć u
zoni za odmor i rekreaciju, bolnice i parkove, sve do 70.2dBA
(i
za dan i za
noć) u čisto industrijskim delovima grada. (Tabela 11.1.1).
Rezultati merenja ukazuju i na promene do kojih je
došlo u pojedinim zonama, što je
značajno za sve službe u gradu koje
se bave problemima ko
munalne buke.
Merenje je, tokom svih godina, obavljano na isti
način, istom metodologijom, što
omogućava uporednu analizu rezultata.
Metoda merenja
Komunalna buka je merena pomoću Noise Level
Analyser-om tip 4426, danske firme Bruel
og Kjaer, a podaci su
registrovani na traku pomoću alfanumeričkog štampača, tip 2312 iste
firme. Evidentiran je Leq i to korigovan prema “A “ karakteristici.
Pored toga registrovani su
i pojedini statistički nivoi (L1,L10, L50,
L90, L99) koji mogu da posluže za detaljniju ana
lizu.
Ekvivalentni nivo je meren tri puta u toku dana i dva
puta u toku noći. Danju su merenja
obavljana između 9-10:30, 14-15:30 i
18-19:30. Svako merenje je trajalo po 10 minuta I
uzimani su uzorci nivoa
u razmacima od 0.2 sekunde, tako da je Leq dobijan na osnovu
3000
podataka. Tokom noći je Leq meren na isti način i to u vremenu od 0-1:30
i od 3:30-5
časova.
Na osnovu dobijenih vrednosti za Leq izračunate su
srednje vrednosti za dan (iz tri podatka)
i za noć (iz dva). Primenjena
metoda je propisana JU
S-om.
Rezultati merenja
Praćenje nivoa buke tokom 25 godina pruža obilje
podataka vrlo interesantnih za analizu.
Na slikama koje slede (grafički
prikazi) pokazani su nivoi buke danju i noću u dBA sa
označenim
(horizontalna linija) dozvoljenim nivoom buke. Odabranih 16 mesta, na
kojima je
praćen nivo buke na osnovu višegodišnjih merenja, nalazi se u
četiri akustičke zone, dok u
dve zone (područje za odmor i rekreaciju,
bolnice, veliki parkovi, turistička područja, mala
seoska naselja,
kampovi i školske zone) nisu vršena merenja. Područja dominantnih
izvora
buke u Beogradu prikazana su u Vol. B Karta 46. Područja
dominantnih izvora buke
(BUKAIZVOR).
U 2001. godini nivo komunalne buke meren je na 25 lokacija prikazanih u
tabeli 11.1.2 i
kartografski u Vol.B
Karta
47. Mreža mernih mesta za kontrolu komunalne buke
(BUKAMER). U oba
prikaza uz svaku lokaciju je identifikovana akustička zona kojoj ona
pripada.
Merodavni nivoi buke (za dan i noć) na osnovu merenja u toku 2001.
godine prikazani su na
kartama Vol.B Karta 48. Merodavni nivoi buke (dBA)
u 2001. godini - danju (BUKANIVOD) i
Karta 49. Merodavni nivoi buke (dBA)
u 2001. godini - noću (BUKANIVON).
Odstupanje izmerenih nivoa buke prikazano je u Vol.B
Karta 50. Odstupanje izmerenih
nivoa buke od dozvoljenih nivoa po zonama
namene (BUKAODSTUP).
Analiza rezultata merenja buke
Analiza rezultata merenja ukazuje na nekoliko
činjenica. Evidentno je da u svim zonama,
osim čisto industrijske, i
dnevni i noćni nivoi prelaze dopuštene vrednosti. Ovako velika
prekoračenja su rezultat neregulisanog saobraćaja i odsustva mera kojima
bi se nivoi
bukemogli bar donekle smanjiti. Sa druge strane, vrednosti
noćnih nivoa ukazuju na
uznemiravanje građana izazvano najviše
saobraćajnom bukom, u vremenu predviđenom za
odmor. Noćni nivoi, u
nekim slučajevima prelaze dopuštene vrednosti i za više od 20dBA.
U zonama IV i V situacija je “nešto bolja“, ali i
tu danju i noću preovlađuje velika buka.
Prekoračenja iznose od 2-3dBA
sve do 12-15dBA. Najbolja situacija je u industrijskoj zoni,
sa
dopuštenim nivoom od 70dBA i za dan i za noć, jer su samo tokom dana, i
to u nekim
godinama, prekoraćenja za 2-3dBA.
Interesantan je tok promena nivoa
za 25 godina. Evidentne su oscilacije, s tim što postoje
izraženi
maksimumi, kada je saobraćaj bio intenzivniji i minimumi kada je
saobraćaj bio
smanjenog obima. Karakteristična su dva maksimuma (oko
1979. i oko 1990. godine) što
ukazuje na promene u intenzitetu
saobraćaja. Posebno je zanimljiva promena nivoa u
industrijskoj zoni gde
je 1979-1980 godine buka bila čak za desetak dBA viša od vrednosti
koje
su izmerene kasnije. To pokazuje da industrija nije radila istim
intenzitetom. Najmanje
promene nivoa su nastupile u zoni V (gradski
centar, magistralne i gradske saobraćajnice),
gde je praktično buka sve
vreme ujednačena.
Rezultati merenja buke omogućuju i znatno finije
analize na osnovu kojih bi se mogle
sugerisati i određene mere za
smanjenje buke u gra
du.
Tabelarni prikazi
poglavlja Buka