Na inicijativu Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, Beograd, a uz podršku Direkcije za
građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, početkom 1998. godine, započeta je realizacija
Projekta »Ekološka valorizacija područja Generalnog plana Beograda – Ekološka karta«. Na
ovom Projektu radi multidisciplinarni tim stručnjaka Gradskog zavoda i spoljnih saradnika iz
drugih institucija, odnosno, sektora.

Integralno vrednovanje generalnog plana (GP) grada je osnova za utvrđivanje balansa
između kvaliteta životne sredine i prostorno – funkcionalne strukture grada. Ova valorizacija
(struktura prostora prikazana kroz specifične zone) definiše mogućnost životne sredine
grada da prihvati opterećenja prostora zagađujućim materijama i druge poremećaje
prirodne ravnoteže.

Zato Projekat ekološke valorizacije (vrednovanja) područja grada Beograda i izrada
ekološke karte područja GP Beograda (GP, 1985.) predstavlja napor da se, primenom
savremenih stručnih instrumenata i tehnika, integrišu raspoloživi podaci i informacije o
prostoru i životnoj sredini u Beogradu i pretvore u sintezne informacije koje će biti
dragocene nadležnim organima grada u upravljanju prostorom i u donošenju odluka o
programima i politici obnove i daljeg razvoja Beograda.

Osnovni cilj istraživanja u okviru ovog Projekta je razvoj i operacionalizacija modela
ekološke karte Beograda, kao osnove za unapređenje upravljanja životnom sredinom, koji
se integriše u proces planiranja, izgradnje i korišćenja zemljišta na području GP Beograda.
Novi model treba da nađe primenu u procesu izrade urbanističke planske dokumentacije,
utvrđivanju politike i programa i u procesu operativnog upravljanja zemljištem,
prostorom i zaštitom životne sredine. Projekat se realizuje kroz tri faze struktuirana na
etape. »EKOLOŠKI ATLAS BEOGRADA« predstavlja finalni projektni dokument druge faze
razvoja i osnovu za narednu fazu IProjekta, odnosno za izradu sintezne ekološke
karte Beograda.

EKOLOŠKI ATLAS BEOGRADA prezentuje se kroz dva dokumenta: Vol.A »Informaciona
osnova« i Vol.B »Kartografski prikazi sektorskih analiza«. Kroz sve faze i etape rada,
posebno u finalizaciji Faze II, orijentacija je bila na dobijanje podloga koje će služiti za
formulisanje specifičnih lokalnih ciljeva održivog razvoja. Strateška dokumenta na kojima
se bazira ovaj projekat su: Agenda 21 (UNEP), Evropska lokalna Agenda 21 (EU) i Politika
zdravlja za sve u 21. veku (WHO).

Obradom i analizom odgovarajućih indikatora definisan je urbano – ekološki i zdravstveni
profil grada. U izboru indikatora i načinu prezentacije korišćene su metodologije EU – »Ka
profilu lokalne održivosti«, UNEP/Habitat – »Pregled urbanih indikatora« i WHO – »Osnovni
indikatori zdravog grada«.

U prezentaciji rezultata primenjene su, pre svega, preporuke EU da se u identifikaciji
urbanog stanja i problema obuhvati analiza i interpretacija podataka merenja i prikupljenih
informacija (što je obuhvaćeno u Vol.A) i mapiranje rezultata (što je obuhvaćeno u Vol.B).
U periodu same finalizacije Faze II, odnosno pripreme navedena dva dokumenta za štampu,
publikovan je novi Izveštaj o projektu EU: “Ka urbanom atlasu – procena prostornih
podataka o 25 evropskih gradova i urbanih područja” (Projekat su vodile Evropska ekološka
agencija i Evropska komisija).

Pomenuti Izveštaj EU je veliko ohrabrenje za nastavak rada na našem Projektu jer je
potvrdio dobar izbor metodologija, podataka i prezentacije. Može se reći da je Beograd,
izradom “Ekološkog atlasa” već prešao najveći deo puta “Ka urbanom atlasu”. Svakako,
nova iskustva i preporuke, dobijene iz izveštaja EU, biće korišćena u sledćoj fazi našeg
Projekta ali i u kontinuiranom ažuriranju “Ekološkog atlasa Beograda”. Naime, ovaj Atlas
nema statičan karakter već predstavlja dinamički alat koji se kontinuirano dopunjuje novim
podacima (na osnovu redovnog monitoringa i epizodnih i maršrutnih merenja, prikupljanja
novih podataka iz različitih sektora) i koji obezbeđuje praćenje promena tokom vremena
kao i upravljanje promenama.

U Vol.B (Kartografski prikazi sektorskih analiza)  Ekološkog atlasa Beograda analizirana
je prostorna raspodela (mapiranje rezultata odn. kartografsko prikazivanje) parametara,
indikatora i indeksa kvaliteta teritorije GP Beograda, sa posebnom obradom specifičnih
prostornih celina unutar granice plana. Međutim, zbog regionalnog, nacionalnog i
međunarodnog značaja Beograda, obuhvaćeni su i određeni faktori koji mogu da utiču na
interakcije Beograda sa bližim i daljim okruženjem. Kroz 12 poglavlja, odnosno sektorskih
grupa podataka, i kroz 56 mapa kartografski su prikazane prirodne i stečene karakteristike
teritorije Beograda.