Саветовалиште за имунизацију
Имунизација је регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник Републике Србије бр. 15/2016, 68/2020 и136/2020), Правилником о имунизацији и начину заштите лековима („Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 11/2018, 14/2018, 45/2018, 48/2018, 58/2018, 104/2018, 6/2021, 52/2021 и 66/2022), Правилником о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести (,,Службени гласник РС " број 65/20, 23/2023), Стручним методолошким упутством за спровођење имунизације становништва против одређених заразних болести, Законом о лековима и медицинским средствима („"Сл. гласник РС", бр. 30/2010, 107/2012, 113/2017 - др. закон и 105/2017 - др. закон), Правилником о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања („Сл.гласник РС“, бр. 44/2017 и 58/2018) и Упутством за надзор над нежељеним догађајем након имунизације.
Имунизација против одређених заразних болести обухвата:
- обавезна активна имунизација лица одређеног узраста;
- обавезна активна и пасивна имунизација лица изложених одређеним заразним болестима;
- обавезна активна и пасивна имунизација лица у посебном ризику;
- обавезна активна и пасивна имунизација лица запослених у здравственим установама;
- обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају;
- препоручена активна имунизација лица одређеног узраста;
- препоручена активна и пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама;
- препоручена активна имунизација путника у међународном саобраћају.
Aктивна имунизација против туберкулозе
- Вакцинација против туберкулозе спроводи се приликом отпуштања из породилишта БЦГ вакцином.
- Деца која нису могла бити вакцинисана у породилишту, односно до навршена два месеца живота морају се вакцинисати до навршених 12 месеци живота. (у породилишту).
Активна имунизација против хепатитиса Б
– новорођенчади и одојчади,
– деце која похађају 6. разред основне школе, а која до тада нису вакцинисана, као и након тога код свих неимунизованих и непотпуно имунизованих лица до навршених 18 година живота.
Активна имунизација се спроводи давањем три дозе HB вакцине (примарна серија) која се даје као појединачна вакцина (Euvax B).
Прва доза HB вакцине се даје у породилишту у року од 24 сата по рођењу, а за новорођенчад рођену ван породилишта у територијално надлежној здравственој установи што пре по рођењу.
Друга доза HB вакцине даје се у размаку не краћем од месец дана, а трећа у размаку не краћем од шест месеци након прве дозе.
Активна имунизација се сматра правовременом ако се спроведе до навршених 12 месеци живота.
Непотпуно имунизована деца након навршених 12 месеци живота треба да приме недостајуће дозе вакцине. У случају да дође до прекида серије апликовања, не треба понављати дозе. Уколико се прекид направи после дате прве дозе, другу дозу треба дати што пре, а трећу у размаку не краћем од 8 недеља од друге и не краћем од 16 недеља од прве дозе.
Вакцинација деце у 6. разреду основне школе, односно до навршених 18 година живота, спроводи се са три дозе појединачне HB (Euvax B) вакцине по шеми 0, 1 и 6 месеци.
Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић, у зависности од узраста у коме се прима вакцина, у количини од 0,5 ml до навршених 15 година живота, односно 1 ml од 16. година живота у складу са сажетком карактеристика лека.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица изложена инфекцији
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се преекспозиционо код:
1. полних партнера HBsAg позитивних лица,
2. кућних контаката HBsAg позитивних лица,
3. интравенских наркомана,
4. лица у установама за извршење кривичних санкција,
5. штићеника установа за ометене у развоју.
6. лица запослених у здравственим установама.
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се са три дозе HB вакцине (Euvax B) по шеми: 0, 1, 6 месеци од утврђивања индикације.
Активна и пасивна имунизација против хепатитиса Б спроводи се постекспозиционо код:
1. новорођенчади HBsAg позитивних мајки,
2. лица која су имала акцидент са инфективним материјалом,
3. трудница са оштећењем јетре, ако су биле експониране инфекцији.
Активна имунизација се спроводи са четири дозе HB вакцине по шеми 0, 1, 2, 12 месеци.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица обавезно се заштићују и интра-мускуларним давањем хепатитис Б имуноглобулина (у даљем тексту: HBIg), одмах по рођењу, односно одмах по акциденту, у складу са сажетком карактеристика лека. HBIg се даје истовремено са првом дозом вакцине, у наспрамни екстремитет.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица у посебном ризику
1) лица на хемодијализи;
2) инсулин зависних болесника од шећерне болести;
3) оболелих од хемофилије и других болести које захтевају примену деривата крви;
4) хроничних обољења јетре и бубрега;
5) пресађивање јетре и бубрега;
6) HIV позитивних лица;
7) HCV позитивних лица;
8) лица са мултиплом склерозом која започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога .
Активна имунизација против дечије парализе
Активна имунизација против дечије парализе се спроводи код лица од навршена два месеца живота. Активна имунизација се спроводи инактивисаном полио вакцином (IPV), која се се даје као појединачна вакцина или комбинована са компонентама против других заразних болести у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље (примарна серија). Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца живота. Примарну серију треба завршити правовремено, до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи применом одговарајуће IPV у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворовалентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица треба да се вакцинишу недостајућим дозама појединачне IPV (Imovax Polio) до навршених 18 година живота.
IPV (поједначна и комбинована) се даје интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Додатне активности у оквиру Плана активности за одржавање статуса земље без дечије парализе спроводиће се на основу одлука Министарства здравља, односно Националног координационог комитета за одржавање статуса земље без полиомијелитиса, Републичке стручне комисије за заразне болести и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, сходно препорукама СЗО. Обавезна ванредна имунизација против дечије парализе лица у оквиру Плана активности за одржавање статуса земље без полиомијелитиса спроводиће се OPV или IPV.
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Трећа ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване dT вакцинe (Ditevaksal-T за одрасле) у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Активна имунизација против обољења изазаваних Хемофилусом инфлуенце типа б
Примарна вакцинација се спроводи давањем три дозе комбиноване петова-лентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље и треба је завршити правовремено до навршених шест месеци живота.
Ревакцинација се спроводи у другој години живота, годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци давањем једне дозе комбиноване вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim).
Комбинована вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део фемора-лне регије или делтоидни мишић, у зависности од узраста, у количини од 0,5 ml.
Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле
Ревакцинација (друга доза) против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се применом MMR вакцине (M-M-R-VaxPRO) пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда основне школе.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица (изузев оних код којих постоје трајне контраиндикације) треба да се вакцинишу недостајућим дозама MMR вакцине до навршених 18 година живота, а према епидемиолошким индикацијама и касније. Минимални размак између давање две дозе MMR вакцине износи четири недеље.
Активна имунизација против малих богиња може се започети и код деце узраста од шест до 12 месеци живота према епидемиолошким индикацијама. У том случају поновна вакцинација спроводи се једном дозом вакцине у узрасту од навршених 15 до 24 месеца живота.
Oсетљиве контакте оболелих од морбила, потребно је вакцинисати MMR вакцином што пре, а најкасније унутар 72 сата од контакта.
Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се и код лица женског пола, без претходно стеченог имунитета, којa планирају трудноћу.
MMR вакцина се даје дубоко субкутано или интрамускуларно у дози од 0,5 ml у предео делтоидне регије.
Поред општих контраиндикација, посебне контраиндикације за MMR вакцину су:
1. имунодефицијентна стања услед малигних болести, терапије антиметаболицима, већим дозама кортикостероида, алкилирајућим једињењима или радијацијом и друга стања имуносупресије,
2. трудноћа.
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније
Код деце код којих примарна вакцинација почиње да се спроводи од 1.1.2023. године примењују се две дозе PCV вакцине са размаком од најмање осам недеља, при чему је препорука да се друга доза даје истовремено са трећом дозом вакцине Pentaxim. Примарну вакцинацију треба завршити до навршених шест месеци живота.
Код деце код којих је примарна вакцинација започета пре 1.1.2023. године треба завршити примарну серију од три дозе PCV вакцине, са размаком између доза од најмање четири недеље.
Ревакцинација се спроводи једном дозом PCV вакцине у другој години живота, најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.
Уколико се примарна серија не спроведе до навршених 6 месеци живота, активна имунизација се спроводи предвиђеним бројем доза PCV за узрастдо навршена 24 месеца живота односно до 59 месеци код све невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце рођене после 01.01.2018. године.(Табела 1)
| Узраст у коме се започиње вакцинација | Примарна вакцинација | Ревакцинација |
| До навршених 12 месеци |
2 дозе PCV10 или PCV13 у размаку од најмање 8 недељa |
1 доза PCV10 или PCV13 наjраније након 6 месеци од комплетирања примарне серије |
| 12 - 23 месеца |
2 дозе PCV10 или PCV13 у размаку од најмање 8 недеља |
/ |
| 24 месеца и старији |
2 дозе PCV10 у размаку од најмање 8 недеља или 1 доза PCV13 |
/ |
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококoкусом пнеумоније лица у посебном ризику
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином у следећим случајевима:
– анатомска или функционална аспленија и српаста анемија;
– нефротски синдром;
– симптоматска и асимптоматска HIV инфекција;
– трансплантација органа и ткива;
– малигна обољења;
– хроничне кардиоваскуларне и плућне болести;
– шећерна болест;
– хронична обољења јетре;
– хронична обољења бубрега;
– стања која доводе до истицања ликвора;
– уградње кохлеарних имплантата;
– стања ослабљеног имунитета;
– особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога;
– честе респираторне инфекције и отитиси;
– деца која живе у колективном смештају;
– неимунизована деца од навршене две године до навршених пет година, која похађају предшколску установу.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код непокретних штићеника у установама здравствене и социјалне заштите,
– код старијих од 65 година који живе у колективном смештају.
Код особа које су претходно примиле PCV13, а код којих је индиковано и давање PPV23, PCV23 се даје након 8 недеља од PPV13.
Код особа које су претходно примиле PPV23, а код којих је индиковано и давање PCV13, PCV13 се даје након најмање 12 месеци од PPV23.
Код особа са спленектомијом, односно функционалном аспленијом код којих је индикована примена пнеумококне коњуговане (Prevenar 13) и менингококне коњуго-ване четворовалентне вакцине (Menactra) прво треба дати пнеумококну коњуговану вакцину, а потом менингококну коњуговану вакцину у размаку не краћем од 4 недеље. Симултана примена ових вакцина се не препоручује, јер коњугована менингококна вакцина може да интерферира са продукцијом антителa на пнеумококну коњуговану вакцину.
Вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста, а према сажетку карактеристика лека.
