Male boginje su jedna od najzaraznijih akutnih bolesti koju izaziva morbili virus. Bolest se prenosi kapljicama ili u direktnom kontaktu sa zaraženom osobom. Inkubacija je obično od 10 do 12 dana, a bolest karakteriše: temperatura, malaksalost, crvene i suzne oči, curenje iz nosa, kašalj i karekteristična crvena ospa. Komplikacije bolesti sa težom kliničkom slikom su moguće kod mlađih od pet i starijih od 20 godina. Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije. Nevakcinisana deca su u najvećem riziku od obolevanja, kao i svaka osoba bez imuniteta (bilo da je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana ili nije bila u prilici da oboli od ove bolesti). Osobe koje su preležale male boginje su zaštićene do kraja života.

Zahvaljujući dugogodišnjoj primeni vakcine na ovim prostorima od 1971. godine, bolest se poslednjih godina registruje kod pojedinačnih slučajeva ili u epidemijama uglavnom u romskoj populaciji koja je nevakcinisana.

Hemofilus influence tipa B može se manifestovati akutnim infekcijama disajnih puteva, uglavnom kod dece do pet godina života, uzročnik je zapaljenja moždanih ovojnica –meningitisa koje mogu dovesti do teških oštećenja mozga, čak kada je i antibiotska terapija data pravovremeno. U 15-30% slučajeva meningitis izazvan ovom bakterijom praćen je neurološkim posledicama u koje spada i gubitak sluha. Ova bakterija je čest izazivač i upale pluća kod dece.

Meningitis počinje naglo sa temperaturom, povraćanjem, pospanošću, kao i ukočenošću vrata i leđa kod starije dece, a pretpostavka je da je inkubacija 2-4 dana.

Dečja paraliza (Poliomyelitis) je zarazna bolest koju izaziva virus koji nakon unošenja u organizam može da izazove i oštećenja nervnog sistema uzrokujući i paralizu (oduzetost). Kod jedne od 200 zaraženih osoba razvija se paraliza, a kod 5-10% osoba sa paralizom dolazi do smrtnog ishoda zbog paralize mišića za disanje.

Kao „mala bolest“ karakteriše se simptomima kao što su temperatura, slabost, glavobolja, mučnina i povraćanje, a ukoliko bolest napreduje u „veliku bolest“ javljaju se jaki bolovi u mišićima i ukočenost vrata i leđa sa pojavom akutne mlitave oduzetosti, koja je karakteristična po asimetriji i koja ostavlja doživotnu invalidnost.

Bolest se javlja pojedinačno i u epidemijama, a prenosi se direktnim kontaktom, uglavnom fekalno-oralnim. Vreme od unošenja uzročnika u organizam do razvoja bolesti se kreće od 3 do 35 dana. Kod obolelih virus se izlučuje stolicom do šest nedelja od početka bolesti.

Ovo je bolest dece uzrasta do pet godina života u 80-90% slučajeva. Vakcina data u više doza daje zaštitu tokom života. Broj slučajeva dečje paralize u svetu je smanjen za 99% od 1988. godine, zahvaljujući primeni vakcine. Poslednji slučaj u Srbiji registrovan je 1996. godine.

Veliki kašalj je zarazna bolest disajnih puteva izazvana bakterijom. Bolest se uglavnom javlja kod beba i male dece, a lako se prenosi sa osobe na osobu kapljičnim putem. Prvi simptomi nastaju 7-10 dana nakon infe4kcije i uključuju temperaturu, curenje nosa i kašalj koji se razvija u napade kašlja koji su praćeni zacenjivanjem, a koji kod beba mogu izazvati i nedostatak vazduha. Zapaljenje pluća, konvulzije i encefalopatije su moguće komplikacije kod ove bolesti.

Oboleli su zarazni oko tri nedelje od početka kašlja ukoliko se ne leče. Bolest se sprečava imunizacijom. Zahvaljujući dugogodišnjoj primeni vakcine i visokom obuhvatu imunizacije ova bolest se registruje kroz pojedinačne slučajeve u poslednjih pet godina u Srbiji.

Tetanus je teško akutno oboljenje izazvano toksinom bakterije čije su otporne spore široko rasprostranjene u životnoj sredini i mogu kontaminirati svaku ranu, kao i pupčanu vrpcu tokom porođaja u nehigijenskim uslovima. Novorođenčad imunizovanih majki stiču zaštitu, koja ih štiti od neonatalnog tetanusa. Tetanus se ne prenosi direktno sa čoveka na čoveka.

Od tetanusa obolevaju prilikom povređivanja nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe za svoj uzrast. Tetanus počinje bolnim grčevima mišića, najpre lica, a zatim vrata, trupa i nogu, nakon inkubacije od 3 do 21 dan. Mogu biti zahvaćeni i mišići organa za disanje, a smrt nastupa kod 10-90% oboleleih. Tetanus je oboljenje koje zahteva hitno bolničko lečenje. Osnovna mera prevencije je vakcinacija. Kod povređenih osoba obavezna je hirurška obrada rane, provera vakcinalnih statusa i davanje odgovarajuće antitetanusne zaštite. Poslednjih godina u Srbiji registruju se slučajevi obolevanja kod povređenih nevakcinisanih ili nepotpuno vakcinisanih lica starijih od 60 godina.

Difterija je akutno bakterijsko oboljenje koje najčešće zahvata krajnike, ždrelo, nos, a ponekad i druge sluzokože ili kožu. Oboljenje je teško za novorođenčad i malu decu. Lokalno nastale promene se sastoje od krpastih sivkastih skrama, a kasni efekti nakon dejstva otrova koji luči bakterija mogu nastati nakon 2-6 nedelja i obuhvataju paralizu određenih centralnih i perifernih nerava i zapaljenje srčanog mišića. Bolest se prenosi u kontaktu sa obolelima ili kliconošama. Inkubacija je od 2 do 5 dana, a osoba je zarazna obično dve nedelje. U 5-10% slučajeva bolest se završava smrtnim ishodom. Preležana bolest ne dovodi uvek do stvaranja dugotrajnog imuniteta. Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca i odrasli mogu da obole.

Poslednji slučaj difterije u Srbiji je registrovan 1980. godine.

Hepatitis B je zarazna bolest izazvana virusom Hepatitisa B. Prema procenama SZO trećina svetske populacije je inficirana virusom. Akutna infekcija javlja se u periodu od šest nedelja do šest meseci od trenutka izloženosti virusu Hepatitisa B.

Hepatitis B se prenosi kada se zaražena krv, sperma, vaginalni sekret ili pljuvačka (izuzetno retko), unese u organizam neimune, tj. osetljive osobe, kroz oštećenu kožu i sluzokožu.

Simptomi i znaci akutnog hepatitisa B su: umereno povišena temperatura, slabost, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, tup bol u stomaku, bol u zglobovima, ospa, žuta prebojenost kože i /ili beonjače.

Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficiranih osoba je zarazna više nedelja pre pojave simptoma bolesti i ostaje zarazna tokom akutne faze bolesti.

Virus Hepatitisa B je otporan u spoljnoj sredini i može da preživi sedam i više dana van organizma domaćina (čoveka) i tokom tog vremena virus može uzrokovati infekciju ukoliko dospe u organizam osetljive, tj. neimune osobe  (npr. preko kontaminiranih predmeta).

Hronični Hepatitis B je dugotrajna i ozbiljna bolest javlja se kada virus Hepatitisa B ostane u organizmu inficirane osobe. Verovatnoća prelaska iz akutnog u hronični oblik prevashodno zavisi od uzrasta inficirane osobe, što je ososba mlađa rizik je veći.

Mnoge osobe sa hroničnom infekcijom, nemaju tegobe, ne osećaju se loše i ne izgledaju bolesno, međutim, mogu preneti infekciju drugima. Oko 15 do 25% osoba sa hroničnim infekcijom će razviti cirozu jetre (fibrozno ožiljavanje jetrinog tkiva) ili karcinom jetre (primarni).

Najefikasnija i najdelotvornija preventivna mera je vakcinacija vakcinom protiv Hepatitisa B.