Vakcina protiv meningokoka tip (A,C,W,Y)
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti sprovodi se polisahari-dnom konjugovanom kvadrivalentnom vakcinom (Menactra) kod:
1. anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija);
2. imunodeficijencije komplementa (C5-C9);
3. transplantacije koštane srži;
4. osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati;
5. bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serogrupom meningokoka u sastavu vakcine ( A, C, Y, W135) u što kraćem roku od ostvarenog kontakta.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod lica uzrasta od devet meseci do 55 godina života, pri čemu broj doza zavisi od uzrasta:
• kod dece uzrasta od 9 do 23 meseca primenjuju se 2 doze vakcine sa razmakom od najmanje tri meseca;
• kod osoba uzrasta od 2 do 55 godina primenjuje se jedna doza vakcine.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine kod osoba od 15 do 55 godina starosti, koje su kontinuirano izložene riziku od meningokokne bolesti i ukoliko je prošlo najmanje 4 godine od prethodne doze vakcine.
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti sprovodi se polisahari-dnom konjugovanom kvadrivalentnom vakcinom (Menactra) kod:
1. anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija);
2. imunodeficijencije komplementa (C5-C9);
3. transplantacije koštane srži;
4. osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati;
5. bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serogrupom meningokoka u sastavu vakcine ( A, C, Y, W135) u što kraćem roku od ostvarenog kontakta.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod lica uzrasta od devet meseci do 55 godina života, pri čemu broj doza zavisi od uzrasta:
• kod dece uzrasta od 9 do 23 meseca primenjuju se 2 doze vakcine sa razmakom od najmanje tri meseca;
• kod osoba uzrasta od 2 do 55 godina primenjuje se jedna doza vakcine.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine kod osoba od 15 do 55 godina starosti, koje su kontinuirano izložene riziku od meningokokne bolesti i ukoliko je prošlo najmanje 4 godine od prethodne doze vakcine.
Vakcina protiv morbila, zaušaka i rubele (MMR)
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele
Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane žive vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele – MMR vakcina (M-M-R-VaxPRO) i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života.
Revakcinacija (druga doza) protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se primenom MMR vakcine (M-M-R-VaxPRO) pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanje dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja može se započeti i kod dece uzrasta od šest do 12 meseci života prema epidemiološkim indikacijama. U tom slučaju ponovna vakcinacija sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navršenih 15 do 24 meseca života.
Osetljive kontakte obolelih od morbila, potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se i kod lica ženskog pola, bez prethodno stečenog imuniteta, koja planiraju trudnoću.
MMR vakcina se daje duboko subkutano ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u predeo deltoidne regije.
Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za MMR vakcinu su:
1. imunodeficijentna stanja usled malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom i druga stanja imunosupresije,
2. trudnoća.
Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane žive vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele – MMR vakcina (M-M-R-VaxPRO) i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života.
Revakcinacija (druga doza) protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se primenom MMR vakcine (M-M-R-VaxPRO) pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanje dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja može se započeti i kod dece uzrasta od šest do 12 meseci života prema epidemiološkim indikacijama. U tom slučaju ponovna vakcinacija sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navršenih 15 do 24 meseca života.
Osetljive kontakte obolelih od morbila, potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se i kod lica ženskog pola, bez prethodno stečenog imuniteta, koja planiraju trudnoću.
MMR vakcina se daje duboko subkutano ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u predeo deltoidne regije.
Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za MMR vakcinu su:
1. imunodeficijentna stanja usled malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom i druga stanja imunosupresije,
2. trudnoća.
HIB - hemofilus influence tip B
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tip b sprovodi se kod dece uzrasta od navršenih dva meseca života.
Primarna vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze kombinovane petova-lentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje i treba je završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života.
Revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života, godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci davanjem jedne doze kombinovane vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim).
Kombinovana vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femora-lne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta, u količini od 0,5 ml.
Primarna vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze kombinovane petova-lentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje i treba je završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života.
Revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života, godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci davanjem jedne doze kombinovane vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim).
Kombinovana vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femora-lne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta, u količini od 0,5 ml.
Vakcina protiv dečije paralize (OPV ili IPV, DTaP, IPV,HIB)
Aktivna imunizacija protiv dečije paralize se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života. Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom polio vakcinom (IPV), koja se daje kao pojedinačna vakcina ili kombinovana sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti u skladu sa Kalendarom imunizacije .
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca života. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno, do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primenom odgovarajuće IPV u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze pojedinačne IPV vakcine (Imovax Polio) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama IPV do navršenih 18 godina života.
IPV (pojednačna i kombinovana) se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Dodatne aktivnosti u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez dečije paralize sprovodiće se na osnovu odluka Ministarstva zdravlja, odnosno Nacionalnog koordinacionog komiteta za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa, Republičke stručne komisije za zarazne bolesti i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, shodno preporukama SZO. Obavezna vanredna imunizacija protiv dečije paralize lica u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa sprovodiće se OPV ili IPV.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca života. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno, do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primenom odgovarajuće IPV u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze pojedinačne IPV vakcine (Imovax Polio) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama IPV do navršenih 18 godina života.
IPV (pojednačna i kombinovana) se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Dodatne aktivnosti u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez dečije paralize sprovodiće se na osnovu odluka Ministarstva zdravlja, odnosno Nacionalnog koordinacionog komiteta za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa, Republičke stručne komisije za zarazne bolesti i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, shodno preporukama SZO. Obavezna vanredna imunizacija protiv dečije paralize lica u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa sprovodiće se OPV ili IPV.
Difterija, Tetanus (Td za odrasle)
Treća revakcinacija se sprovodi primenom kombinovane vakcine protiv difterije i tetanusa, odnosno kombinovane vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
Kombinovana vakcina se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
U skladu sa kalendarom imunizacije uredno vakcinisana deca ovu vakcinu dobijaju u završnom razredu osnovne škole. Vakcina se preporučuje i odraslim osobama prilikom putovanja u zemlje gde se ova bolest registruje u endemskom ili epidemijskom obliku. Pored lokalnih reakcija na vakcinu (crvenilo, otok, bol) veoma retko mogu se javiti i opšte reakcije koje su uglavnom blage.
Vakcina se ne sme zamrzavati.
Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili dve doze vakcine koja sadrži komponente protiv difterije i tetanusa primaju nedostajuću treću dozu odmah.
Revakcinacija ovih lica sprovodi se godinu dana nakon treće doze odgovarajućom vakcinom u skladu sa uzrastom.
Difterija, Tetanus (DT za decu)
Druga revakcinacija se sprovodi primenom kombinovane vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, odnosno kombinovane vakcine protiv difterije i tetanusa, pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa kod dece starije od sedam do osamnaest godina života. Sprovodi se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa za odrasle (Td)
Vakcina se daje intramuskularno u deltoidnu regiju nadlaktice u količini od 0,5 ml. Vakcina se ne sme zamrzavati.
Pored lokalnih reakcija na vakcinu (crvenilo, otok, bol) veoma retko mogu se javiti i opšte reakcije koje su uglavnom blage.
Za vakcinaciju dece koristi se petovalentna vakcina koja u svom sastavu sadrži antigene protiv pet različitih bolesti uključujući i difteriju ( D-difterija, T-tetanus, aP-veliki kašalj, IPV-dečija paraliza, HIB-hemofilus influence tip-B).
U Gradskom zavodu za javno zdravlje sprovodi se vakcinacija protiv Difterije i Tetanusa samo za putnike u međunarodnom saobraćaju, vakcinom Ditevaksal-T za odrasle.
Difterija, Tetanus, Veliki kašalj (DTaP)
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca do navrešene pete godine života.
Aktivna imunizacija se sprovodi primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih bolesti (u daljem tekstu: kombinovane vakcine), u skladu sa kalendarom imunizacije.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa tri doze kombinovane vakcine u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju primenom kombinovane vakcine treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane vakcine odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja su evolutivna neurološka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantili spazmi, progresivna encefalopatija.
Dete uzrasta od navršena dva meseca do navršenih 5 godina života kod kojih se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja, vakciniše se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa (DT vakcinom), na način na koji se vakciniše vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja.
Vakcina protiv Hepatitisa B (HB)
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB) proizvedenom metodom genetskog inženjeringa kod:
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.
Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:
1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku
1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.
Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:
1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku
1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .
Вакцина против Туберкулозе (БЦГ)
Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze se sprovodi sa BCG vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).
Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta, a ona rođena van porodilišta do navršena dva meseca života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja. U cilju racionalizacije potrošnje, odnosno predviđenog rastura, potrebno je organizovati imunizaciju pozivanjem dece u definisanom vremenskom periodu grupisanjem ili davanjem vakcine prilikom dolaska na pregled sa navršenih mesec dana života, kada se daje druga doza vakcine protiv hepatitisa B.
Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na navedeni način, treba da budu vakcinisana do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja.
Vakcina se daje intradermalno u dozi od 0,05 ml u predeo deltoidnog mišića, na spoju unutrašnje i spoljne strane leve nadlaktice.
Pored opštih kontraindikacija, za vakcinaciju BCG vakcinom posebna kontraindikacija je poremećaj celularnog imuniteta usled HIV infekcije i drugih uzroka.
