Gradski zavod za javno zdravlje Beograd (GZZJZ) je od 9. do 13. maja 2022. godine, u saradnji sa Univerzitetom Libereta iz Udina (Università delle LiberEtà del FVG, Udine, Italy), organizovao kurs za polaznike u okviru međunarodnog Projekta „Poređenje resursa različitih subjekata u vanrednim situacijama“ (CRxSiSS - Comparing Resources for Subjects in Severe Situation, ERASMUS, KA2).

Sunce je izvor života - svi prirodni procesi zavise od ove dragocene zvezde! Međutim, poslednjih godina, zbog oštećenja ozonskog omotača, sunčevi zraci jačim intenzitetom prodiru do površine naše planete i shodno tome moramo mnogo više voditi računa o štetnosti UV zračenja po našu kožu i organizam u celini.

Letnje temperature su u naše krajeve stigle neočekivano brzo i sa sobom donele potrebu za pojačanim oprezom od štetnog dejstva UV zračenja, kao i od uboda insekata.

Lepo vreme je izmamilo veliki broj ljudi napolje, na duži boravak i bavljenje mnogobrojnim aktivnostima na otvorenom, pa oprez od susreta sa raznim insektima, čija je aktivnost u ovom periodu godine najveća, treba biti stalno prisutan.

Gradski zavod za javno zdravlja Beograd u saradnji sa Domom učenika „Milutin Milanković“, obeležio je Dan zdravih gradova prigodnom zdravstveno-vaspitnom manifestacijom.

U dvorištu Doma učenika, organizovan je razgovor sa učenicima nekoliko srednjih škola na centralne teme od važnosti za sveukupno zdravlje gradskih populacija – o mogućnostima za unapređenje bezbednosti u saobraćaju, o važnosti razmišljanja o ovom problemu, kao i o načinima na koje pojedinac može da doprinese bezbednijem učešću u saobraćaju.

Rad na unapređenju zdravlja stanovnika urbanih zajednica, dobija poseban podsticaj promovisanjem kocepta zdravih gradova, koji se dinamično razvijao u poslednjih 30 godina. Na globalnom planu, posvećivanje pažnje zdravlju urbanih sredina, od posebne je važnosti prvenstveno zbog tri grupe zdravstvenih stanja koja najviše opterećuju zdravlje gradske populacije – hroničnih nezaraznih bolesti, epidemija zaraznih bolesti i povreda. Uzevši u obzir podatak da preko 55% svetskog stanovništva živi u gradovima, i da je procenjeno da će taj broj do 2050. iznositi 68%, potpuno je jasno da faktori koji utiču na zdravlje u gradskoj sredini značajno doprinose opštem izgledu parametara zdravstvenog stanja svetske populacije.

Radno mesto pruža brojne mogućnosti za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti i povreda. Nastojanja relevantnih međunarodnih organizacija da se poboljša bezbednost i dobrobit radnika su evoluirala kroz vreme, ali je tek relativno nedavno promocija zdravlja posebno povezana sa radnim mestom. Danas kada govorimo o zdravlju na radu, to podrazumeva ne samo zaštitu zdravlja, već i promociju zdravlja na radnom mestu, odnosno udružene napore zaposlenih, poslodavaca i društva u celini za unapređenje zdravlja i dobrobiti ljudi na radu.

U današnje vreme, usled intenzivnih promena kojima smo izloženi u okruženju, velikog broja obaveza i brzog načina života često se događa da sopstvene potrebe stavimo na poslednje mesto i zaboravimo da je pored fizičkog, ništa manje važno i naše mentalno zdravlje.

S kraja prošlog i početkom ovog veka, sve veći stručni i naučni značaj se pridaje proučavanju klimatskih promena i njihovog mogućeg uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tome je doprineo veći broj stručnih konferencija, kao i konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija održana krajem 20.veka koja je podstakla značajnu medijsku i sveukupnu pažnju javnosti.

Ono što je, takođe, izraženo u prethodnom periodu je i urbanizacija, koja ima odlike globalnog trenda, odnosno predstavlja proces koji značajno utiče na ljudska naselja, društva, upotrebu energije i posledično može biti povezan sa klimatskim promenama.