Padovi na poledici i ledu - kako ih sprečiti?
Zima, sneg, praznici, odmor... zvuči idilično, zar ne? Međutim, koliko god snežne čarolije mogu biti primamljive za šetnju i zabavu, led koji nastaje usled niskih spoljašnjih temperatura može biti veoma opasan, čak i za one najspretnije.Podaci iz sveta ukazuju da klizanje i padovi na snegu, poledici i ledu predstavljaju vodeći uzrok povreda kod starijih osoba, a takođe su i jedan od vodećih uzroka povreda na radu u zimskim uslovima.
Pravilno hodajte po snegu i zaleđenim površinama!
Ponekad se hodanje po ledu i poledici ne može izbeći. Ukoliko nemate drugog izbora i morate da pređete preko zaleđene površine pridržavajte se sledećih saveta:• Hodajte polako i pravite manje korake.
• Ostanite fokusirani i gledajte ispred sebe. Nemojte razgovarati mobilnim telefonom, niti kucati poruke dok hodate.
• Oslobodite se ometanja prilikom hodanja. Odložite mobilni telefon i nemojte nositi velike terete kako ne biste izgubili ravnotežu.
• Neka vam ruke budu slobodne kako bi vam pomogle u održavanju ravnoteže - nemojte ih držati u džepovima.
• Izbegnite iskušenje da trčite kako biste stigli na prevoz i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza (poseban oprez kada hodate preko belih površina na zebri).
Ukoliko do pada dođe...
POKUŠAJTE DA PADNETE BEZBEDNO!Nažalost, nezgode se dešavaju i neki padovi se ne mogu izbeći. Pokušajte da ublažite pad pridržavanjem sledećih saveta:
Ako osetite da počinjete da padate, trudite se da izbegnete pad na kolena, zglobove ili leđa. Pokušajte da padnete na mesnati deo tela, na primer na bok, zadnjicu ili ramena. Nemojte ispružiti ruke kako biste prekinuli pad jer na taj način povećavate rizik od preloma šake i ručnog zgloba. Ukoliko je moguće neka vam laktovi budu savijeni, a telo opušteno. Opušteni mišići pomažu da se udarac nakon pada ravnomernije rasporedi po telu, i samim tim smanjuje šanse za povredu. Ako je vaše telo ukočeno, to može povećati rizik od preloma kosti.
31. januar – Nacionalni dan bez duvana
Svaki dan bez duvana je - DOBAR DAN
U Srbiji se obeležava 31. januar – Nacionalni dan bez duvana, ove godine, kao i prethodne, pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA”. Prošlogodišnja kampanja se nastavlja sa ciljem postizanja kontinuiranog zdravstveno-promotivnog delovanja i slanja nedvosmislenih poruka u vezi sa štetnošću konzumiranja duvanskih proizvoda. Na ovaj način, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i svih duvanskih proizvoda, kao i svih vrsta izloženosti ovim proizvodima, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja, što je u uslovima pandemije COVID-19 dobilo novu javnozdravstvenu dimenziju.
U Srbiji se obeležava 31. januar – Nacionalni dan bez duvana, ove godine, kao i prethodne, pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA”. Prošlogodišnja kampanja se nastavlja sa ciljem postizanja kontinuiranog zdravstveno-promotivnog delovanja i slanja nedvosmislenih poruka u vezi sa štetnošću konzumiranja duvanskih proizvoda. Na ovaj način, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i svih duvanskih proizvoda, kao i svih vrsta izloženosti ovim proizvodima, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja, što je u uslovima pandemije COVID-19 dobilo novu javnozdravstvenu dimenziju.Vakcinacija - simbol uspeha savremene medicine
Još od nastanka čoveka kao svesnog bića postoji svest o postojanju bolesti i potrebi da se ona leči. Bolest se lečila prema iskustvu i skromnom znanju, a sve u vezi nje pripisivalo višoj sili. Tokom milenijuma i vekova znanja su se sticala i prenosila, ali bez velikih rezultata. Zarazne bolesti su i dalje harale i odnosile milione života.
XVI Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 2022. godine
Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine će se ona, šesnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti u periodu od 17 - 23. januara 2022. godine.Nova publikacija Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“
Imajući u vidu značaj ove teme, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, u okviru projekta „Prevencija nastanka povreda kod osetljivih populacionih grupa“ koji je podržao Sekretarijat za zdravstvo Uprave grada Beograda, pripremio publikaciju pod nazivom „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“, sa ciljem da čitaocima približi temu prevencije povreda i bliže ih upozna sa najčešćim vrstama nenamernih povreda, faktorima rizika za njihov nastanak, najčešćim mehanizmima povređivanja, sa načinima kako ih sprečiti, ali i kako reagovati ukoliko do povrede dođe.
Povrede pirotehničkim sredstvima - praznični izazov koji se može sprečiti
Prošla je još jedna godina puna neizvesnosti i briga izazvanih epidemijom virusa KOVID -19. Novogodišnji praznici su pred nama - i ove godine, kao i prethodne, manji će biti broj proslava praćenih profesionalnom upotrebom pirotehnike.
Bezbedan boravak na planini
Zimski dani su uveliko stigli i praznična atmosfera se oseća u vazduhu. Nakon još jedne teške i naporne godine, većina nas će poželeti da se skloni iz užurbanih i sivih gradova i ode na zimovanje po malo snega i svežeg vazduha. Planine predstavljaju jedan od najboljih izbora za beg od svakodnevnih obaveza i prikupljanje energije za nove izazove koje će doneti predstojeća godina. Međutim, koliko god da skijanje, sankanje i igranje na snegu zvuči uzbudljivo i zanimljivo, zima i sneg mogu biti i veoma nepredvidivi i sa sobom nositi niz različitih opasnosti. 