Vakcinacija - simbol uspeha savremene medicine

Još od nastanka čoveka kao svesnog bića postoji svest o postojanju bolesti i potrebi da se ona leči. Bolest se lečila prema iskustvu i skromnom znanju, a sve u vezi nje pripisivalo višoj sili. Tokom milenijuma i vekova znanja su se sticala i prenosila, ali bez velikih rezultata. Zarazne bolesti su i dalje harale i odnosile milione života.
Postoje brojni zapisi iz novije istorije o velikim epidemijama kuge, variole i drugih zaraznih bolesti koje nisu mogle biti zaustavljene, već su se odvijale svojim tokom u kome je čovek bio samo nemoćni posmatrač. Sa dolaskom renesanse,a naročito tokom industrijske revolucije, medicina se naglo razvija . Sve češće se pitanje ZAŠTO se nešto dešava zamenjuje pitanjem KAKO se dešava, kako nastaje bolest i kako bolest može da se uspešno leči. Dolazi se i do prvih saznanja o uzročnicima infektivnih bolesti, a odmah se postavlja pitanje kako se ovakve bolesti mogu prevenirati. Krajem 18 -og veka Edvard Džener je primetio da osobe koje muzu krave i na taj način se zaraze kravljim boginjama, postaju imune i na velike boginje. Uskoro je, na osnovu ovih saznanja, uveo postupak zaštite koji je kasnije nazvan VAKCINACIJA. Krajem 19 - og veka je Luj Paster uveo vakcine protiv kolere živine, antraksa i besnila. Tokom narednih decenija postavljeni su temelji savremene vakcinologije. Razvijen je veliki broj vakcina za različite bakterijske i virusne bolesti ljudi i životinja. Tokom vremena je korišćena najsavremenija raspoloživa tehnologija. Način na koji se danas vakcine razvijaju i testiraju je fundamentalno drugačiji od onog na početku razvoja vakcina. Danas imamo veliki broj vakcina za prevenciju bakterijskih i virusnih bolesti. Po načinu na koji se pripremaju možemo ih podeliti na atenuirane, inaktivisane, komponentne, rekombinantne, vektorske... Sve imaju jednu zajedničku svrhu. Da spreče nastanak infektivne bolesti ili ublaže klinički tok. Da sačuvaju zdravlje i život.

Da deca porastu...