Nedelja imunizacije u Evropi 24.4 – 30.4.2022. godine  je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.

Ove godine obeležava se sedamnaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO, pod sloganom „Dug život za sve”  sa ciljem da se svima u svakoj zemlji omogući podjednaka dostupnost vakcina, što bi koreliralo sa dugim i zdravim životom. Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu, od prve vakcine protiv velikih boginja do najnovijih mRNA koje se koriste u prevenciji teških oblika COVID-19. Pandemija COVID-19 je doprinela porastu politizacije imunizacije i padu obuhvata imunizacije dece u mnogim zemljama. Program imunizacije je prekinut u Ukrajini i sva deca koja su napustila zemlju potrebno je da budu vakcinisana gde god bila. I u ovim uslovima, održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen.

Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije.

Da bi antibiotici  bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze. Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se vrši izolacija bakterije koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.

Pitali smo korisnike Gradskog zavoda za javno zdravlje koliko znaju o antibioticima, koliko često i na koji način ih upotrebljavaju. Na pitanja je odgovorio 321 korisnik, a više od polovine njih koristili su neki antibiotik u prethodnih godinu dana.

Druga polovina dvadesetog veka donela je masovnu upotrebu antibiotika u lečenju različitih bakterijskih infekcija. Tokom godina su razvijani novi antibiotici, kombinacije antibiotika i njihovog doziranja, kao i trajanja terapije. Uspešnost lečenja antibioticima kod različitih infektivnih bolesti su dugo u drugom planu držali neželjene efekte koji su se pojavljivali tokom i posle terapije antibioticima. Novi koncepti terapije su doprineli uspešnosti u lečenju mnogih bolesti ali i pojavi neželjenih efekata tokom i posle terapije antibioticima.

NAŠA PLANETA, NAŠE ZDRAVLJE - OČISTIMO NAŠ VAZDUH, VODU I HRANU

Usred pandemije, zagađenja planete i sve većeg broja bolesti poput raka, astme i bolesti srca, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovogodišnji Svetski dan zdravlja obeležava usmeravanjem globalne pažnje na hitne akcije koje je potrebno preduzeti da bi ljudi i planeta bili zdravi i da se okrenemo ka stvaranju društava koja su fokusirana na blagostanje.

Slobodna, nesputana igra na otvorenom je važan preduslov zdravog rasta i razvoja u dečjem uzrastu. Upravo zbog toga roditelji se moraju potruditi da deci svakoga dana omoguće da određeno vreme provedu napolju, na svežem vazduhu. Deca koja više vremena provode na otvorenom otpornija su, zdravija, raspoloženija, imaju bolji san.

Dvorište, igralište, park, travnjak…sve su to mesta gde deca mogu da skaču, trče, penju se, igraju sa vršnjacima, da budu aktivna i zdravo odrastaju.

PODZEMNE VODE – UČINITI NEVIDLJIVO VIDLJIVIM

Podzemne vode su nevidljive, ali je njihov uticaj svuda vidljiv. Van vidokruga, pod našim nogama, podzemna voda je skriveno blago koje obogaćuje naše živote. U najsušnijim delovima sveta, to je možda jedina voda koju ljudi imaju.

Skoro sva tečna slatka voda u svetu je podzemna voda, i koristi se za snabdevanje pijaćom vodom, sanitarne sisteme, poljoprivredu, industriju i ekosisteme. Na mnogim mestima, za potrebe različitih ljudskih aktivnosti prekomerno se koriste i zagađuju podzemne vode. Na drugim mestima jednostavno ne znamo koliko vode ima dole, ispod Zemljine površine.

Podzemne vode će igrati ključnu ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama. Moramo da radimo zajedno na održivom upravljanju ovim dragocenim resursom.

Među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja je i 20. mart - Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, čijim se obeležavanjem podstiče veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju.

Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (eng. International Agency for Research on Cancer - IARC), karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma. Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2020. godine u svetu je registrovano više od 2.260.000 novoobolelih dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.