Letnje temperature su u naše krajeve stigle neočekivano brzo i sa sobom donele potrebu za pojačanim oprezom od štetnog dejstva UV zračenja, kao i od uboda insekata.

Lepo vreme je izmamilo veliki broj ljudi napolje, na duži boravak i bavljenje mnogobrojnim aktivnostima na otvorenom, pa oprez od susreta sa raznim insektima, čija je aktivnost u ovom periodu godine najveća, treba biti stalno prisutan.

Gradski zavod za javno zdravlja Beograd u saradnji sa Domom učenika „Milutin Milanković“, obeležio je Dan zdravih gradova prigodnom zdravstveno-vaspitnom manifestacijom.

U dvorištu Doma učenika, organizovan je razgovor sa učenicima nekoliko srednjih škola na centralne teme od važnosti za sveukupno zdravlje gradskih populacija – o mogućnostima za unapređenje bezbednosti u saobraćaju, o važnosti razmišljanja o ovom problemu, kao i o načinima na koje pojedinac može da doprinese bezbednijem učešću u saobraćaju.

Rad na unapređenju zdravlja stanovnika urbanih zajednica, dobija poseban podsticaj promovisanjem kocepta zdravih gradova, koji se dinamično razvijao u poslednjih 30 godina. Na globalnom planu, posvećivanje pažnje zdravlju urbanih sredina, od posebne je važnosti prvenstveno zbog tri grupe zdravstvenih stanja koja najviše opterećuju zdravlje gradske populacije – hroničnih nezaraznih bolesti, epidemija zaraznih bolesti i povreda. Uzevši u obzir podatak da preko 55% svetskog stanovništva živi u gradovima, i da je procenjeno da će taj broj do 2050. iznositi 68%, potpuno je jasno da faktori koji utiču na zdravlje u gradskoj sredini značajno doprinose opštem izgledu parametara zdravstvenog stanja svetske populacije.

Radno mesto pruža brojne mogućnosti za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti i povreda. Nastojanja relevantnih međunarodnih organizacija da se poboljša bezbednost i dobrobit radnika su evoluirala kroz vreme, ali je tek relativno nedavno promocija zdravlja posebno povezana sa radnim mestom. Danas kada govorimo o zdravlju na radu, to podrazumeva ne samo zaštitu zdravlja, već i promociju zdravlja na radnom mestu, odnosno udružene napore zaposlenih, poslodavaca i društva u celini za unapređenje zdravlja i dobrobiti ljudi na radu.

U današnje vreme, usled intenzivnih promena kojima smo izloženi u okruženju, velikog broja obaveza i brzog načina života često se događa da sopstvene potrebe stavimo na poslednje mesto i zaboravimo da je pored fizičkog, ništa manje važno i naše mentalno zdravlje.

S kraja prošlog i početkom ovog veka, sve veći stručni i naučni značaj se pridaje proučavanju klimatskih promena i njihovog mogućeg uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tome je doprineo veći broj stručnih konferencija, kao i konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija održana krajem 20.veka koja je podstakla značajnu medijsku i sveukupnu pažnju javnosti.

Ono što je, takođe, izraženo u prethodnom periodu je i urbanizacija, koja ima odlike globalnog trenda, odnosno predstavlja proces koji značajno utiče na ljudska naselja, društva, upotrebu energije i posledično može biti povezan sa klimatskim promenama.

Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu. Danas su nam na raspolaganju vakcine za prevenciju više od 20 životno ugrožavajućih bolesti, koje omogućavaju ljudima da žive duže i kvalitetnije, sprečavajući globalno 2 do 3 miliona smrtnih ishoda svake godine, od bolesti kao što su: difterija, tetanus, veliki kašalj, grip, osipne groznice i dr. Imunizacija je važna komponenta primarne zdravstvene zaštite i nesporno ljudsko pravo, istovremeno i jedno od najboljih ulaganja u zdravstvo.

Zdravstvena pismenost podrazumeva kapacitet pojedinca da blagovremeno, na efikasan i delotvoran način  pronađe, razume i primeni informacije koje se tiču sopstvenog zdravlja, kao i zdravlja zajednice. Predstavlja jednu od važnih odrednica zdralja i osobe koje imaju viši nivo zdravstvene pismenosti su odgovornije za svoje zdravlje i njihovo zdravstveno stanje je bolje.

Nedovoljna zdravstvena pismenost predstavlja potencijalni faktor rizika i direktno je povezana sa širokim spektrom loših ishoda po zdravlje. Nezdrav način života (unošenje prevelikih količina masti i šećera, konzumiranje alkohola u velikim količinama, pušenje, nedostatak fizičke aktivnoti, ignorisanje simptoma, i sl.) često se povezuje sa nedovoljnim razumevanjem zdravstvenih problema, što predstavlja određenu vrstu nepismenosti i pojedinca i društva.