Kvalitet vode iz bunara
Voda iz individualnih vodnih objekata (na pr. bunara i sl.) koja se koristi u domaćinstvu zaslužuje posebnu pažnju i brigu u cilju održanja kvaliteta.
Iako u malom broju, i dalje postoji određeni broj domaćinstava (i kuća koje se povremeno koriste tokom boravka u prirodi) koja se vodom snabdevaju iz privatnih bunara. Ovi bunari su po svojim osobinama raznovrsni, i mogu biti kopani ili bušeni, neozidani ili ozidani, ili mogu predstavljati jednostavne kaptaže. Zajedničko im je to što se prevashodno napajaju podzemnom vodom, ali se razlikuju po dubini, odnosno po vodonosnom sloju iz kojeg koriste vodu, pa u zavisnosti od sastava zemljišta kroz koje voda prolazi mogu biti različitih fizičko-hemijskih i hemijskih osobina. Takođe, izuzetno je važan i bakteriološki kvalitet vode u ovim bunarima.
Tuberkuloza nije bolest prošlosti! – 24. marta „Zajedno protiv tuberkuloze!“
Prema podacima SZO, prošle godine je 10,4 miliona ljudi obolelo, dok je tokom 2015. godine čak 1,8 miliona ljudi umrlo od tuberkuloze, što ovu bolest, kada je reč o zaraznim bolestima, čini jednim od vodećih uzroka smrti u svetu.
Tuberkuloza se, dugo unazad, vezuje za društva i zajednice u kojima postoje ograničenja u poštovanju ljudskih prava i dostojanstva. Ipak, važno je znati da svako može da dobije tuberkulozu, ali činjenica je da je opterećenje bolešću najveće u sredinama koje odlikuju siromaštvo, stigmatizacija i marginalizacija, u grupama kao što su: migranti, izbeglice, stare osobe, žene i deca i sl.
Svetski dan voda 2017.
Svetski dan voda, koji se svake godine održava 22. marta, ove godine se održava pod sloganom: “Zašto otpadna voda?” i odnosi se na smanjenje produkcije i povećanje ponovne upotrebe otpadnih voda.
Zašto otpadna voda?
Između ostalog zato što:
663 miliona ljudi i dalje nema vodu za piće iz tzv. „unapređenih“ izvorišta (izvorišta zaštićenih od kontaminacije, prvenstveno od kontaminacije fekalnim materijama);
Šta treba znati o skriningu?
Šta je to skrining?
Skrining (u prevodu, propuštanje kroz sito, filter, proveravanje) predstavlja preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada još ne postoje vidljivi znaci bolesti, ali je patološki proces već počeo. Cilj ovakvog ranog otkrivanja oboljenja jeste uvećanje mogućnosti da se blagovremeno deluje, da se prirodni tok bolesti modifikuje i preusmeri, te da se tako deluje i na sam ishod bolesti
Svetski dan bubrega obeležen sa „Apotekom Beograd“
Ovogodišnji Svetski dan bubrega bio je povod da Gradski zavod za javno zdravlje obogati mrežu svojih partnera i na još jedan način ostvari neposredan kontakt sa svim kategorijama stanovništva u cilju plasiranja važnih javnozdravstvenih poruka vezanih za ovaj važan datum iz Kalendara zdravlja.
Centar za promociju zdravlja Gradskog zavoda za javno zdravlje ostvario je tim povodom saradnju sa «Apotekom Beograd», uz čiju je podršku i gostoprimstvo organizovana tematska zdravstveno-promotivna akcija.
Akcija je održana na sam Svetski dan bubrega, u četvrtak, 9. marta 2017. godine, u periodu od 12 do 14 časova u apoteci "Mr Matej Ivanović" u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici.
Mlečni zubi, čuvari prostora
Rast i razvoj vilica i zuba se odvija još u intrauterinom periodu. Posle rođenja, oko šestog meseca života počinju da niču prvi mlečni zubi. Svojim postavljanjem u određeni položaj u vilici, mlečni zubi određuju i budući rast i razvoj zametaka stalnih zuba koji se nalaze ispod mlečnih zuba.
Nicanje mlečnih zuba se završava oko 30-og meseca života. Oni se razlikuju od stalnih zuba po velični (manji su), po boji (belji su) i imaju drugačiji oblik (manje su oštri) i drugačije učestvuju u žvakanju hrane. Ima 20 mlečnih zuba.
Svetski dan bubrega - 9. mart 2017. - Kako gojaznost utiče na zdravlje naših bubrega
Svetski dan bubrega se obeležava od 2006. godine, svakog drugog četvrtka u mesecu martu, i to na inicijativu i pod tradicionalnim pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations).
Obeležavanje ovog datuma za cilj ima podizanje svesti o važnosti bubrega, kao i slanje snažne poruke javnosti u vezi sa činjenicom da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da ih je, s druge strane, moguće prevenirati i uspešno lečiti.
Rano otkrivanje raka - veći broj spasenih života, manji troškovi lečenja!
Maligne bolesti predstavljaju jedan od gorućih i rastućih globalnih problema. To najbolje ilustruju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima je, za samo četiri godine, broj obolelih u svetu porastao za čak 11% - sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 milion u 2012. godini.
Prema istom izvoru, u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta. Procene za budućnost nisu nimalo optimističnije te se očekuje da će do 2032. godine obolevanje od raka porasti za čak 70%, a da će najveći deo tog porasta podneti nerazvijene i srednjerazvijene zemlje gde je životni vek stanovništva sve duži, a gde istovremeno postoji problem izraženih socijalno-ekonomskih nejednakosti u društvu.
Komplikacije gripa
U vreme i neposredno nakon epidemije gripa javljaju se često bakterijske infekcije koje su komplikacije gripa. Najčešće su upale pluća (pneumonije), upale srednjeg uha (otitis media) i upale sinusa izazvane raznim bakterijama, ali najčešće pneumokokom.
Invazivne forme ovih infekcija zovu se pneumokokna bolest i mogu da ugroze život. Aktuelna je tema pa želimo da podsetimo na mogućnost zaštite od ove bolesti vakcinama.
