Zdravstveno stanje stanovnika Beograda
Zdravlje kao multidimenzionalan, kompleksan i apstraktan koncept uključuje različite fizičke, psihičke i socijalne fenomene. Procena (merenje) zdravstvenog stanja stanovnika jeste procedura koja omogućava da se sagleda i razume zdravlje celokupnog stanovništva ili pojedinih njegovih grupa na osnovu prihvaćenih pokazatelja (indikatora).
Analiza zdravstvenog stanja stanovnika Beograda za 2015. godinu urađena je u okviru poslova Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd u cilju sagledavanja prioritetnih zdravstvenih problema, odabira i usmeravanja strategija za njihovo rešavanje, praćenja promena zdravstvenog stanja tokom vremena, unapređenja upravljanja u sistemu zdravstvene zaštite i konačno unapređenja zdravstvenog stanja stanovnika Beograda.
Sastanak komisije za zarazne bolesti za teritoriju beograda
27.03.2017. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, održan je sastanak Komisije za zarazne bolesti za teritoriju grada Beograda. Na sastanku je, nakon uvodnih izlaganja, razmatran Izveštaj o radu na sprovođenju Programa suzbijanja, sprečavanja i eliminacije zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2016. godini.
Uvodna izlaganja:
1. Epidemiološka situacija akutnih zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2016. godini - Prim. mr sc. dr Snežana Radivojević, načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti
2. Sprovođenje Programa obaveznih imunizacija u 2016. godini - Prim. dr Leposava Garotić-Ilić, načelnik Jedinice za imunizaciju
3. Sanitarno-higijenske prilike na teritoriji grada Beograda u 2016. godini - Dr Dragan Pajić, načelnik Jedinice za procenu uticaja i izradu analiza, elaborata i studija
4. Prevencija zaraznih bolesti – Centar za promociju zdravlja - dr Nevenka Kovačević, spec. socijalne medicine
Održana obuka timova iz drugog ciklusa otvaranja Škola za roditeljstvo
U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, 23. i 24. marta održan je drugi ciklus obuke timova za rad u Školama za roditeljstvo. Učestvovali su zdravstveni radnici i saradnici iz 5 domova zdravlja u Srbiji: Svilajnac, Srpska Crnja, Sjenica, Bojnik i Batočina.
Skup su otvorile dr Vesna Knjeginjić, pomoćnica ministra u Sektoru za javno zdravlje Ministarstva zdravlja i direktorka Gradskog zavoda, prof. dr Dušanka Matijević.
Kvalitet vode iz bunara
Voda iz individualnih vodnih objekata (na pr. bunara i sl.) koja se koristi u domaćinstvu zaslužuje posebnu pažnju i brigu u cilju održanja kvaliteta.
Iako u malom broju, i dalje postoji određeni broj domaćinstava (i kuća koje se povremeno koriste tokom boravka u prirodi) koja se vodom snabdevaju iz privatnih bunara. Ovi bunari su po svojim osobinama raznovrsni, i mogu biti kopani ili bušeni, neozidani ili ozidani, ili mogu predstavljati jednostavne kaptaže. Zajedničko im je to što se prevashodno napajaju podzemnom vodom, ali se razlikuju po dubini, odnosno po vodonosnom sloju iz kojeg koriste vodu, pa u zavisnosti od sastava zemljišta kroz koje voda prolazi mogu biti različitih fizičko-hemijskih i hemijskih osobina. Takođe, izuzetno je važan i bakteriološki kvalitet vode u ovim bunarima.
Tuberkuloza nije bolest prošlosti! – 24. marta „Zajedno protiv tuberkuloze!“
Prema podacima SZO, prošle godine je 10,4 miliona ljudi obolelo, dok je tokom 2015. godine čak 1,8 miliona ljudi umrlo od tuberkuloze, što ovu bolest, kada je reč o zaraznim bolestima, čini jednim od vodećih uzroka smrti u svetu.
Tuberkuloza se, dugo unazad, vezuje za društva i zajednice u kojima postoje ograničenja u poštovanju ljudskih prava i dostojanstva. Ipak, važno je znati da svako može da dobije tuberkulozu, ali činjenica je da je opterećenje bolešću najveće u sredinama koje odlikuju siromaštvo, stigmatizacija i marginalizacija, u grupama kao što su: migranti, izbeglice, stare osobe, žene i deca i sl.
Svetski dan voda 2017.
Svetski dan voda, koji se svake godine održava 22. marta, ove godine se održava pod sloganom: “Zašto otpadna voda?” i odnosi se na smanjenje produkcije i povećanje ponovne upotrebe otpadnih voda.
Zašto otpadna voda?
Između ostalog zato što:
663 miliona ljudi i dalje nema vodu za piće iz tzv. „unapređenih“ izvorišta (izvorišta zaštićenih od kontaminacije, prvenstveno od kontaminacije fekalnim materijama);
Šta treba znati o skriningu?
Šta je to skrining?
Skrining (u prevodu, propuštanje kroz sito, filter, proveravanje) predstavlja preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada još ne postoje vidljivi znaci bolesti, ali je patološki proces već počeo. Cilj ovakvog ranog otkrivanja oboljenja jeste uvećanje mogućnosti da se blagovremeno deluje, da se prirodni tok bolesti modifikuje i preusmeri, te da se tako deluje i na sam ishod bolesti
Svetski dan bubrega obeležen sa „Apotekom Beograd“
Ovogodišnji Svetski dan bubrega bio je povod da Gradski zavod za javno zdravlje obogati mrežu svojih partnera i na još jedan način ostvari neposredan kontakt sa svim kategorijama stanovništva u cilju plasiranja važnih javnozdravstvenih poruka vezanih za ovaj važan datum iz Kalendara zdravlja.
Centar za promociju zdravlja Gradskog zavoda za javno zdravlje ostvario je tim povodom saradnju sa «Apotekom Beograd», uz čiju je podršku i gostoprimstvo organizovana tematska zdravstveno-promotivna akcija.
Akcija je održana na sam Svetski dan bubrega, u četvrtak, 9. marta 2017. godine, u periodu od 12 do 14 časova u apoteci "Mr Matej Ivanović" u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici.
Mlečni zubi, čuvari prostora
Rast i razvoj vilica i zuba se odvija još u intrauterinom periodu. Posle rođenja, oko šestog meseca života počinju da niču prvi mlečni zubi. Svojim postavljanjem u određeni položaj u vilici, mlečni zubi određuju i budući rast i razvoj zametaka stalnih zuba koji se nalaze ispod mlečnih zuba.
Nicanje mlečnih zuba se završava oko 30-og meseca života. Oni se razlikuju od stalnih zuba po velični (manji su), po boji (belji su) i imaju drugačiji oblik (manje su oštri) i drugačije učestvuju u žvakanju hrane. Ima 20 mlečnih zuba.
