Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta, pogađajući podjednako i razvijene i nerazvijene oblasti planete. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje oko 1.670.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Srbija u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlji rak dojke najčešći maligni tumor u ženskoj populaciji. Procene su da čak svaka osma žena u Srbiji tokom svog života oboli od raka dojke.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2013. godini registrovano je preko 3.500 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je u istoj godini od ove bolesti preminulo preko 1.600 žena. Kada je reč o Beogradu, ovo oboljenje na prvom mestu u strukturi oboljevanja i umiranja žena, gde je, prema podacima Registra za rak, tokom 2015. godine registrovano 1.241 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke, dok je u istom posmatranom periodu 400 žena izgubilo bitku sa ovom bolešću.

Gradski zavod za javno zdravlje je, povodom obeležavanja Svetskog dana srca i Međunarodnog dana starih, celu nedelju posvetio promociji zdravih stilova života i prevenciji kardiovaskularnih bolesti koje su vodeći poremećaj zdravlja u našoj populaciji.

U sklopu tih aktivnosti, a kao rezultat saradnje Kancelarije za zdravlje starih i Centra za promociju zdravlja Gradskog zavoda sa Sokolskim društvom „Beograd Matica“, u utorak, 27. septembra u ranim večernjim satima, organizovan je zdravstveno promotivni skup pod nazivom „Plesom do zdravog srca – od mladosti do starosti“.

Ovaj događaj izazvao je veliko interesovanje Beograđana svih uzrasta, koji su imali priliku da uz iskusne plesače i raznovrsne muzičke ritmove zaigraju na otvorenom, na prostoru novoizgrađenog dela Savskog šetališta, i na taj način steknu neposredan uvid u sve prednosti plesa, i kao idealne fizičke aktivnosti, i kao dobrog načina da se podstakne socijalizacija koja, sama po sebi, ima blagotvorni učinak na emocije i mentalno zdravlje, a samim tim  i na zdravlje u celini.

U Domu omladine Beograda je, 22. i 23. septembra 2016. godine, održan 14. Jesenji festival zdravlja, ovog puta pod sloganom „Zdrave navike, zdrava porodica“. Festival je, kao i do sada, realizovan uz podršku i pokroviteljstvo Grada Beograda, kao i drugih relevantnih gradskih i republičkih institucija iz oblasti medicine i sporta među kojima su bili: Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Lekarska komora Srbije, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Crveni krst Srbije, Turistička organizacija Beograda, Olimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije.

Gradski zavod za javno zdravlje je, u skladu sa dugogodišnjom tradicijom, i ovog puta uzeo aktivno učešće na ovoj reprezentativnoj gradskoj manifestaciji. Na štandu Gradskog zavoda za javno zdravlje, tokom dva dana trajanja Festivala, u ulozi domaćina smenilo se ukupno osmoro zdravstvenih radnika iz svih delatnosti rada Zavoda. U razgovorima sa građanima pokrenut je širok dijapazon tema koje spadaju u delokrug rada centara i specijalizovanih savetovališta Gradskog zavoda, a koje se neposredno tiču očuvanja i unapređenja zdravlja svih naših sugrađana.

U susret obeležavanju 29. septembra, Svetskog dana srca i 1. oktobra – Međunarodnog dana starih, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u saradnji sa plesnom školom Sokolskog društva „Beograd“ Matica, organizuje manifestaciju pod nazivom „Plesom do zdravog srca - od mladosti do starosti“.

Manifestacija će biti održana u utorak, 27. septembra, na Sava promenadi (iza zdanja obnovljene zgrade Geozavoda, ul. Karađorđeva 48), u terminu od 18.00 do 20.00 časova.

„Osnažite svoj život”

Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine, na inicijativu Svetske federacije za srce (World Heart Federation), sa ciljem da informiše i podigne svest, kako stručne, tako i opšte javnosti, o učestalosti i rasprostranjenosti bolesti srca i srčanog udara, kao i ozbiljnosti njihovih posledica. Kardiovaskularne bolesti godinama unazad predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu, sa 17,3 miliona odnetih ljudskih života svake godine, a procene stručnjaka su da će se ovaj broj do 2030. povećati na čak 23 miliona. Samo u Evropi, od posledica kardiovaskularnih bolesti godišnje umire preko 4,5 miliona stanovnika.

U maju 2012. godine, svetski lideri obavezali su se da će se smrtnost od hroničnih nezaraznih bolesti u svetu do 2025. godine smanjiti za 25%. Hronične nezarazne bolesti odgovorne su za oko trećinu ukupnog broja umrlih u svetu svake godine, a čak polovina od tog broja ide na teret kardiovaskularnih bolesti, uključujući bolesti srca i infarkt.

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra. Globalnu kampanju svake godine prati karakterističan slogan koji ukazuje na aktuelnu temu i promoviše ključne poruke za očuvanje zdravlja srca. Svetski dan srca 2016. godine obeležava se pod sloganom „Osnažite svoj život“.

Udruženje paraplegičara Banat 2013. godine pokrenulo je akciju „Čep za hendikep” u okviru koje su plastični zatvarači počeli da se sakupljaju i recikliraju. Zahvaljujući dobroj ideji i entuzijazmu udruženja paraplegičara iz Zrenjanina, plastični čepovi sa boca dobili su novu namenu.

Od prikupljenog novca, za paraplegičare, nabavljeno je više vrsta invalidskih kolica, hodalica, lekova, pelena i drugih neophodnih pomagala.

Sepsa u svim zemljama sveta predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem zbog činjenice da je incidencija sepse u porastu, a lečenje skupo i neizvesno.

Razlozi  za  porast incidencije su starenje stanovništva, bolja kontrola hroničkih bolesti, primena hemoterapeutika i imunosupresivnih lekova, povećan broj medicinskih intervencija visokog rizika i porast multirezistentnih uzročnika infekcija. Zato se kaže da moderna medicina produžava život, ali povećava rizik za nastanak sepse.

Zika virusno oboljenje je uzrokovano Zika virusom koje na ljude primarno prenose zaraženi komarci iz roda Aedes (uglavnom Aedes aegypti u tropskim krajevima).

Osobe koje su inficirane Zika virusom obično imaju blago oboljenje u vidu povišene temperature, ospe, bolova u zglobovima i mišićima, glavobolje i konjuktivitisa. Za sada ne postoji vakcina, niti specifična terapija. Najbolja mera prevencije je izbegavanje uboda komaraca. Za sada je dokazana cirkulacija virusa u Africi, Americi, Aziji i Pacifiku.