22. mart 2016. godine - Svetski dan vode - Voda i poslovi
Zašto Svetski dan vode?
Svetski dan vode je međunarodni događaj i mogućnost da naučimo više o problematici voda, da budemo inspirisani da ispričamo drugima i preduzmemo aktivnosti kako bi napravili promenu.
Svetski dan vode potiče iz 1992. godine kada je u Ujedinjenim nacijama tokom Konferencije o životnoj sredini i razvoju preporučena međunarodna briga o vodi. Generalna skupština Ujedinjenih nacija odgovorila je tako što je odredila 22. mart 1993. godine za datum prvog Svetskog dana vode.Od tada ovaj dan se obeležava jednom godišnje. Svake godine, „UN-Voda“ – telo koje koordiniše rad UN po pitanju vode i sanitacije- postavlja temu Svetskog dana vode koja odgovara trenutnom ili budućem izazovu u toj oblasti. Angažovanje u kampanjije koordinisano od strane jedne ili više članica tela „UN-Voda“ sa odgovarajućim mandatom.
Gradski zavod na Prolećnom festivalu zdravlja 2016.
U beogradskom Domu omladine je, 17. i 18. marta 2016.godine, pod poznatim sloganom „Učinite danas nešto dobro za svoje zdravlje“, održan 13. Prolećni festival zdravlja. Gradski zavod za javno zdravlje je, nastavljajući dugogodišnju dobru saradnju sa Festivalom, i ovog puta bio važan učesnikove gradske manifestacije, održane uz podršku i pokroviteljstvo brojnih relevantnih republičkih i gradskih institucija iz oblasti medicine i sporta.
U ulozi domaćina štanda Gradskog zavoda za javno zdravlje, tokom dva dana trajanja Festivala, bilo je ukupno osmoro zdravstvenih radnika iz svih delatnosti Zavoda. U razgovorima sa građanima koji su posetili izložbeni štand pokrenut je širok dijapazon tema od značaja za očuvanje i unapređenje njihovog zdravlja, a koje su neposredno pokrivene svakodnevnom delatnošću svih centara Gradskog zavoda, kao i radom njegovih specijalizovanih savetovališta.
Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 11. nedelja 2016.
Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2015/2016sprovodi se od 28.9.2015.godine (40.izveštajna nedelja), kako bi seomogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje (16-22.5.2016. godine).
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 14.03.- 20.03.2016. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 21.287 osoba sa brojem novoobolelih od 1.282,8 na 100.000, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 896 (54,0 novoobolelihna 100.000 stanovnika).
Zdravstveno-promotivna akcija u znaku borbe protiv raka i Svetskog dana bubrega
Gradski zavod za javno zdravlje je, povodom Marta – nacionalnog meseca borbe protiv raka i Svetskog dana bubrega, a sa težnjom da se za prenošenje važnih javnozdravstvenih poruka i edukaciju najširih slojeva stanovništva, upotrebe svi raspoloživi kanali komunikacije i proširi mreža partnera, uspostavio saradnju sa beogradskim tržnim centrom „Aviv Park“ na Zvezdari, u kome je upriličena zdravstveno-promotivna akcija.
Ova manifestacija održana je u subotu, 12. marta 2016. godine, u periodu od 12 do 14 časova. Akcija je održana u saradnji sa tradicionalnim partnerima Gradskog zavoda - domovima zdravlja „Zvezdara“ i „Dr Milivoje Stojković“ Grocka, Udrženjem za javno zdravlje Srbije, Nacionalnom asocijacijom studenata farmacije i Udruženjem studenata medicine (IFMSA Srbija).
Svetski dan bubrega - 10. mart 2016. – „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme”
Svetski dan bubrega se, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations), od 2006. godine tradicionalno obeležava svakog drugog četvrtka u mesecu martu. Obeležavanje ovog datuma ima za cilj da pruži adekvatne informacije i snažnu poruku javnosti u vezi sa činjenicom da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da ih je, s druge strane, moguće prevenirati i uspešno lečiti.
Ovogodišnji Svetski dan bubrega obeležava se pod sloganom „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme”. Globalna kampanja, shodno tome, ima za cilj da ukaže da ni deca nisu pošteđena ovih ozbiljnih zdravstvenih problema.
U domovima zdravlja u našoj zemlji, svom izabranom pedijatru u svim službama za zdravstvenu zaštitu kako predškolske, tako i školske dece, zbog oboljenja bubrega se, tokom 2014. godine, obratilo 2.560 osoba starosti od 0 do 18 godina, dok je njih 8 u istom periodu umrlo usled ovih oboljenja.
Gledano samo na nivou beogradskih domova zdravlja, tokom posmatrane 2014. godine, usled oboljenja bubrega različitog uzroka, toka, simptoma i prognoze, obavljeno je 1.099 poseta izabranom pedijatru.
Gradski zavod za javno zdravlje će Svetski dan bubrega obeležiti u subotu, 12. marta 2016. godine, u Tržnom centru „Aviv Park Zvezdra“ (Ul. Živka Davidovića 86), u periodu od 12 do 14 časova. Prigodna zdravstveno-promotivna akcija biće održana u saradnji sa partnerima Gradskog zavoda – Udrženjem bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi „Renalis“, Domovima zdravlja „Zvezdara“ i „Dr Milivoje Stojković“ Grocka, Udrženjem za javno zdravlje Srbije, Nacionalnom asocijacijom studenata farmacije i Udruženjem studenata medicine (IFMSA Srbija),sa ciljem da se istaknu i najširoj javnosti približe svi javnozdravstveni aspekti koje proističu iz obeležavanja ovog važnog datuma iz Kalendara zdravlja.
Parodontopatija - bolest potpornog tkiva zuba
Parodontopatija nije samo zdravstveni već i socioekonomski problem. Više od 85% populacije u svetu i kod nas oboleva od ove bolesti. Znaci oboljenja su neprimetni u početku, dok bolest ne uzme maha, a onda dolazi do ispadanja zuba koji su nekada potpuno zdravi, tj. neoštećeni zubnim kvarom.
Različitim mehanizmima parodontopatija utiče i na udaljene organe delujući kao žarište (fokus) koje stalno stvara uslove za nastanak različitih bolesti. Parodontopatija može uticati na pojavu i razvoj koronarne bolesti srca a može dovesti i do komplikacija u trudnoći.
Da bi se sprečila parodontopatija, potrebno je sprovoditi odgovarajuće mere prevencije, koje se najpre odnose na održavanje higijene usta i zuba i redovne posete stomatologu.
Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 8. nedelja 2016.
Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2015/2016 sprovodi se od 28.9.2015. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje (16-22.5.2016. godine).
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 22.02.- 28.02.2016. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 14.495 osoba sa brojem novoobolelih od 873,5 na 100.000, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 246 (14,8 novoobolelih na 100.000 stanovnika).
Mart – mesec borbe protiv raka 2016.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, sve veći broj ljudi u svetu boluje od malignih bolesti, od 12,7 miliona u 2008. godini, taj broj se povećao na 14,1 milion u 2012. godini. Očekuje se da će do 2032. godine oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno obolevanje od raka će porasti za 70%. Prema istom izvoru u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.
Svake godine u Republici Srbiji se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka u našoj zemlji umre više od 20.000 ljudi.Za svaki treći slučaj raka odgovorno je pušenje duvana, više od jedne trćine svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti, svaki trideseti odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića, što značajno povećava rizik od nastanka raka, svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije (humanim papiloma virusom - rak grlića materice, hepatitis B ili C virusom – rak jetre, bakterijom Helicobacter pylory – rak želuca).
Zdravstveni značaj zemljišta
Zemljište predstavlja površni sloj zemljine kore (litosfera) koji je formiran dejstvom abiotskih (klimatski, edafski, orografski) i biotskih (mikroorganizmi, biljke, životinje i čovek) faktora.
Sanitarno-higijenski aspekt zemljišta je značajan za formiranje naselja, snabdevanje vodom za piće, proizvodnju životnih namirnica, razvoj industrije i dr. Najznačajnije karakteristike zemljišta su: sastav i mehanička struktura, prisustvo hemijskih elemenata, prisustvo patogenih mikroorganizama, vodni kapacitet, temperatura, rastresitost i dr.
