Svake godine, 10. maja, zemlje članice Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije promovišu fizičku aktivnost pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“. Glavni cilj globalnih, nacionalnih i lokalnih aktivnosti je da se poveća svest ljudi o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti, pre svega kardio i cerebrovaskularnih oboljenja, dijabetesa, raka dojke i debelog creva, depresije, kao i  da se podstakne što veće učešće svih populacionih grupa u fizičkim aktivnostima, kako u slobodno vreme, tako i tokom rada i transporta i u svim okruženjima – školi, zajednici, kući, radnom mestu...Takođe, bitno je naglasiti da se fizička aktivnost preporučuje za dostizanje i održavanje različitih aspekata zdravog stila života – nepušenje, optimalna uhranjenost (uz pravilnu ishranu), smanjenje nasilja, stresa i socijalne izolacije.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Crveni krst Zemun će 9. maja 2015. godine u periodu od 10 do 13 časova na Zemunskom keju, pored restorana „Venecija“ organizovati zdravstveno promotivne aktivnosti u cilju unapređenja svesti javnosti o značaju redovne fizičke aktivnosti. Aktivnostima će se pridružiti i Dom zdravlja Zemun, Udruženje za javno zdravlje Srbije, Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Srbije i Udruženje penzionera opštine Zemun.

Ove, 2015. godine, obeležava se 10 godina od osnivanja Alijanse za bezbednost pacijenata Svetske zdravstvne organizacije (SZO). Obeležavanje 5. maja ove godine se vrši pod motom "Jačanje zdravstvenog sistema - higijena ruku su vaša ulazna vrata".

Tim povodom SZO je definisala 10 razloga zbog kojih svaka zdravstvena ustanova treba da bude deo programa "Čista nega je sigurna nega":

Članovi tima za koordinaciju skrininga  Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd priključili su se  manifestaciji „Zajedno do zdravlja“ koja je sprovedena 25. aprila u ul. Milorada Bondžulića na Dušanovcu u organizaciji Doma zdravlja  „Voždovac“, udruženja pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre, udruženja „ILCO“ i gradske opštine Voždovac.

Akcija je sprovedena kako bi se što efikasnije podigla svest građana o važnosti prevencije otkrivanja ranog stadijuma karcinoma i smanjenja broja novoobolelih i umrlih od malignih oboljenja.

U saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije 28.04.2015. godine uspešno je realizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi zaposlenih u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Akciji su se odazvala 32 potencijalna davaoca, krv je dalo 30 davalaca od toga 16 žena.

Rezultati istraživanja su pokazali visok stepen zadovoljstva bolničkim lečenjem u Beogradu. Oko 92% ispitanika se izjasnilo da su zadovoljni ili veoma zadovoljni bolničkim lečenjem, a prosečna ocena zadovoljstva je u 2014. godini 4,32. Anketa je pokazala da su uspešnost lekarskog lečenja pacijenti ocenili visokom ocenom 4,55.

Prilikom ocenjivanja rada specijalističkih službi, dužina čekanja, nepoštovanje zakazane satnice, gužve, nedovoljno vremena posvećenog pacijentu vodeći su uzroci nezadovoljstva pacijenata radom specijalističke službe u bolnicama u Beogradu. Anketa je takođe pokazala da se, posle poseta lekaru specijalisti, 77,3% ispitanika oseća sposobnijim da se izbori sa svojim zdravstvenim problemima.

Bezbednost hrane je važna svakome, ali je posebno važna starijim osobama. Kako starimo normalno je da naš organizam ne funkcioniše kao u mladosti. Promene koje se javljaju fiziološkim starenjem čine stariju osobu osetljivijom prema infekcijama povezanim sa unosom neodgovarajuće hrane, kao i trovanju hranom.

Neki od razloga povećane osetljivosti starijih osoba mogu biti sledeći: usporen prolazak hrane kroz želudac i creva i duže zadržavanje hrane u njima, bubrezi i jetra više ne prerađuju toksine iz tela brzo kao u mladosti, čula mirisa i ukusa slabe i ne upozoravaju stariju osobu da je reč o pokvarenoj hrani.

Povređivanje predstavlja jedan od tri vodeća uzroka smrtnosti dece, radno sposobnog stanovništva i starih, u skoro svim zemljama sveta, bez obzira na stepen razvoja. Godišnje u svetu zbog posledica povređivanja život izgubi više od pet miliona ljudi,  od čega je 35% života izgubljeno zbog  posledica saobraćajnog traumatizma.

Povrede u saobraćaju predstavljaju značajan javno zdravstveni problem koji se manifestuje velikim mortalitetom, morbiditetom, kao i posledičnom invalidnošću, u svim kategorijama stanovništva, a naročito kod vulnerabilnih grupacija u koje između ostalih  spadaju i deca.

Povrede su vodeći uzrok smrti kod dece. Najčešći način povređivanja je saobraćajni traumatizam.

Svakog dana 500 dece izgubi život na putevima širom sveta. Prema najsvežijim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u Republici Srbiji od 2012. do 2014. godine smrtno je stradalo ukupno 37 dece uzrasta od 0-14. godine, što drugim rečima znači da je svako pedeseto lice smrtno stradalo u saobraćajnim nezgodama, dete navedenog uzrasta. Teške povrede je zadobilo 667 dece a lakše je povređeno 3.689 dece, istog uzrasta.

Tokom 2009. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. april kao Međunarodni dan majke Zemlje. U skladu sa tim, države članice prihvatile su da je Zemlja sa svojim ekosistemima naš zajednički dom, izraživši uverenje da je neophodno da se promoviše harmonija sa prirodom u cilju postizanja ravnoteže između ekonomskih, socijalnih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija. Iste godine, Generalna skupština usvojila je svoju prvu rezoluciju o usklađenosti sa prirodom.

Gubitak biodiverziteta, dezertifikacije, klimatske promene, ubrzani procesi urbanizacije i prekid niza prirodnih ciklusa su visoka cena našeg nepoštovanja prirode i integriteta njenih ekosistema i procesa koji održavaju život na Zemlji. Od industrijske revolucije, Priroda se tretira kao roba koja u velikoj meri postoji zbog blagostanja ljudi i zadovoljavanja njihovih potreba, a ekološki problemi su smatrani kao rešivi kroz upotrebu tehnologije.