10. maj - Međunarodni dan fizičke aktivnosti 2022.

Međunarodni dan fizičke aktivnosti predstavlja globalnu inicijativu koju svake godine pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“ obeležavaju članice Svetske zdravstvene organizacije kako bi promovisale fizičku aktivnost kao ključnu za zdravlje i dobrobit čoveka..

Ova inicijativa je pokrenuta nakon objavljivanja Izveštaja o svetskom zdravlju 2002. godine, gde se navodi da se fizička neaktivnost, uz nezdravu ishranu i upotrebu duvana, nalazi među glavnim rizicima koji doprinose globalnom obolevanju i smrtnosti od hroničnih bolesti.

Promene u životnoj sredini i u načinu života, nastale usled brze globalizacije i urbanizacije predstavljaju sve veće izazove u današnje vreme. Hronične bolesti koje se u velikoj meri mogu sprečiti kao što su kardiovaskularne bolesti, moždani udar, dijabetes, rak i respiratorne bolesti uz pandemiju gojaznosti sada su glavni uzroci smrti i invaliditeta širom sveta.

Biti fizički aktivan jedna je od najvažnijih radnji koju ljudi svih starosnih grupa mogu preduzeti da bi poboljšali svoje zdravlje. Istraživanja pokazuju da je fizička aktivnost korisna za sve: za muškarce i žene, malu decu i starije osobe, žene u trudnoći ili nakon porođaja, osobe koje žive sa hroničnim bolestima ili invaliditetom, ali i za osobe koje žele da smanje rizik od hroničnih bolesti.

Postizanje koristi od fizičke aktivnosti zavisi od naših ličnih napora da povećamo sopstvenu aktivnost, kao i aktivnosti u porodici, sa prijateljima i kolegama.

Redovna fizička aktivnost ima više zdravstvenih prednosti tokom životnog veka.

Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na kognitivni razvoj, motoričke veštine, muskuloskeletno zdravlje, samopoštovanje, društvenu integraciju, akademska postignuća i opšte blagostanje dece i adolescenata.

Kod odraslih, fizička aktivnost doprinosi prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, rak (posebno dojke i debelog creva) i dijabetes, i smanjuje rizik od prerane smrti i ukupnu smrtnost.

Efekti fizičke aktivnosti na naše zdravlje zavise od više individualnih faktora, uključujući početni nivo zdravstvene forme i nasledni faktor.


Fizička neaktivnost

Globalne procene pokazuju da je 81% adolescenata nedovoljno fizički aktivno (77,6% dečaka i 84,7% devojčica). Među odraslim osobama, prevalencija nedovoljne fizičke aktivnosti bila je 27,5% - 23,4% kod muškaraca i 31,7% kod žena.

Takođe, preuranjene smrti (9,0%), smrtnost od svih uzroka (7,2%) i smrti od kardiovaskularnih bolesti (7,6%) se mogu pripisati fizičkoj neaktivnosti, pri čemu su uočene razlike između zemalja sa niskim, srednjim i visokim dohotkom.

Prema Istraživanju zdravlja stanovnika Srbije sprovedenog 2019. godine u Republici Srbiji, oko 41% ispitanih stanovnika je nedovoljno fizički aktivno (žene - 46% , muškarci - 36%). Populacija od 15 i više godina u proseku sedi 4,7 sati dnevno, a u Beogradskom regionu čak oko 5,8 sati. Bar 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provede samo 9,7% ispitanika. Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23,0% stanovništva Srbije starosti 15 i više godina - najviše u Beogradskom regionu (34,9%), kod najmlađih (28,3%) i starijih od 75 godina (35,1%), stanovnika gradskih naselja (26,2%), sa najvišim prihodima (30,2%) i najobrazovanijih (32,2%).

Sedentarno ponašanje

Pod sedentarnim ponašanjem se podrazumeva sedenje, ležanje, trošenje izuzetno malih količina energije i razlikuje se od smanjene fizičke aktivnosti gde je utrošak energije nešto veći i podrazumeva stajanje, aktivnosti vezane za ličnu higijenu i sporo hodanje. Većina kancelarijskih poslova, vožnja automobila i gledanje televizije su primeri sedentarnog ponašanja. Provođenje većine budnih sati sedeći ne znači nužno da je pojedinac sedentaran.

Fizička aktivnost i mentalno zdravlje

Sve je više dokaza o uticaju fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje - postoji niz hipoteza koje objašnjavaju uticaj na prevenciju i tok mentalnih oboljenja. Fizička aktivnost povećava samokontrolu i samopouzdanje, kao i otpornost na stres. Biološki faktori takođe mogu doprineti njenim efektima: fizička aktivnost dovodi do povećane proizvodnje neurotransmitera poput dopamina i serotonina, za koje je poznato da su smanjeni kod nekih poremećaja mentalnog zdravlja, kao i kod većeg broja novonastalih neurona, koji su važni za učenje i formiranje pamćenja.

Fizička aktivnost se može koristiti kao komplementarna strategija uz druge modalitete lečenja i prevencije, jer može odložiti početak poremećaja mentalnog zdravlja i smanjiti širok spektar simptoma.

Pregled dokaza o prednostima fizičke aktivnosti za ljude sa određenim problemima mentalnog zdravlja – depresijom, shizofrenijom i demencijom – ukazuje na poboljšanje raspoloženja, usporen pad kognitivnih sposobnosti, odloženi početak bolesti, povećanje mišićne snage, bolju fizičku spremnost, smanjenu verovatnoću razvoja novih i kontrolu postojećih hroničnih nezaraznih bolesti.

Prepreke za prihvatanje i efikasnost fizičke aktivnosti od strane ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima uključuju intrapersonalne faktore (npr. nisku motivaciju i svest) i aspekte životne sredine (npr. multisektorska saradnja, ograničen pristup prostorima za rekreaciju).

Da bi se ove barijere prevazišle, trebalo bi da postoje odgovarajući uslovi, multisektorski odgovor na svim nivoima vlasti i civilnog društva, uključujući:

•   podizanje svesti opšte populacije o ulozi fizičke aktivnosti u prevenciji poremećaja mentalnog zdravlja
•    podrška osobama sa mentalnim problemima u započinjanju načina života koji unapređuje zdravlje, uključujući i obezbeđenje bolje fizičke i finansijske dostupnosti i veće mogućnosti za rekreativne sportove
•    edukacija i obuka profesionalaca u oblasti zdravstva i sporta, kao i samih osoba sa mentalnim smetnjama, u korišćenju fizičke aktivnosti za zaštitu mentalnog zdravlja
•    saradnja između relevantnih sektora, kao što su sektor obrazovanja, zdravstva i sporta.

Osnovne preporuke za fizičku aktivnost:

•    Budite fizički aktivni čitavog života u svim prilikama
•    Menjajte frekvenciju, intenzitet, trajanje i tip fizičke aktivnosti
•    Izbegavajte sedentarno ponašanje
•    Odraslim osobama se preporučuje minimalno 150 min umerene aerobne aktivnosti nedeljno i minimalno dve epizode aktivnosti za jačanje mišića u istom perioduу
•    Izvodite vežbe fleksibilnosti dva i više puta nedeljno
•    Mala deca treba da provode najmanje 180 minuta dnevno u raznim vrstama fizičkih aktivnosti bilo kojeg intenziteta
•    Školska deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji
•    Deci i mladima ograničiti sedenje ispred ekrana na najviše dva sata dnevno
•    Osobama starijim od 65 godina dodatno se preporučuju aktivnosti za poboljšanje ravnoteže
•    Fizička aktivnost treba da se sprovodi u bezbednom ambijentu
•    Dodatne fizičke aktivnosti imaju dodatne korisne efekte na zdravlje

Fizička aktivnost treba da bude bezbedna:

•     Upoznajte se sa potencijalnim rizicima
•     Birajte aktivnosti koje nose mali rizik od povreda
•     Izaberite vrste fizičke aktivnosti koje odgovaraju vašoj telesnoj težini, kondiciji, starosnoj dobi, zdravstvenom stanju i zdravstvenim ciljevima
•     Ukoliko ste nedovoljno fizički aktivni, počnite sa aktivnostima manjeg intenziteta i postepeno povećavajte učestalost i dužinu aktivnosti
•     Zaštitite se upotrebom odgovarajuće opreme, kao i sportske opreme, odabirom bezbednog okruženja, poštovanjem pravila i smernica i donošenjem razumnih izbora kada, gde i kako biti aktivan
•     Budite pod nadzorom zdravstvenog radnika ako imate hronična oboljenja
•     Možete se konsultovati sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za fizičku aktivnost o vrstama i količini fizičke aktivnosti koja vam odgovara
•     Stalno se edukujte o zdravom načinu života iz pouzdanih izvora

Povećanje fizičke aktivnosti je društveni, a ne samo individualni problem i zahteva multisektorski, multidisciplinarni i kulturno relevantan pristup koji uzima u obzir obrazovanje, sport, zdravlje, urbanizam, kulturu, transport, rekreaciju i faktore životne sredine.

Ukoliko želite da proverite svoje znanje o fizičkoj aktivnosti to možete učiniti popunjavanjem testa „Šta znate o fizičkoj aktivnosti“.