Sunčanje - istine i zablude

Sunce je izvor života - svi prirodni procesi zavise od ove dragocene zvezde! Međutim, poslednjih godina, zbog oštećenja ozonskog omotača, sunčevi zraci jačim intenzitetom prodiru do površine naše planete i shodno tome moramo mnogo više voditi računa o štetnosti UV zračenja po našu kožu i organizam u celini.

O uticaju sunčanja na naš organizam, na proizvodnju vitamina D, o zaštiti koju nam pružaju preparati za sunčanje, postoje brojne neodoumice-istine i zablude,a mi ćemo izneti neke od njih..

SUNČANJE JE ZDRAVO - DELIMIČNO TAČNO!

Sunce je neophodno za sintezu vitamina D koji doprinosi razvoju i zdravlju kostiju i zuba, pravilnom radu srca, mišića i nervnog sistema. Iako povremeno i umereno izlaganje UV zračenju može biti od koristi za naš organizam jer pospešuje stvaranje vitamina D, zbog dužeg i nekontrolisanog izlaganja mogu nastati različite posledice po zdravlje - ubrzano starenje kože, različiti oblici raka kože, katarakta i druge bolesti očiju (trajno oštećenje rožnjače, i dr.); slabljenje imunog sistema i povećan rizik od nastanka infekcije.

NIJE VAŽNO U KOJE VREME IZLAZITE NA SUNCE – ZABLUDA!

Vrsta odeće je važna kada je u pitanju bezbednost od sunca. Teže, gušće tkanine sa čvršćim tkanjem nude veću zaštitu od tankih, laganih tkanina.
Nosite odeću svetlih boja (pre svega belu ili žutu) od prirodnih materijala, dugih rukava i nogavica kako bi što manji deo kože bio izložen suncu.
Glavu i vrat zaštitite kačketom, kapom ili šeširom širokog oboda.

Mnogi novi materijali pružaju visoku zaštitu i prozračnost, što ih čini dobrim izborom za letnje sportove. Potražite UPF oznaku na etiketama za odeću i šešire. Broj pokazuje koji deo sunčevih UV zraka prodire u tkaninu (UPF od 30 do 49 nudi veoma dobru zaštitu, dok je UPF 50+ ocenjen kao odličan).

TAMNE NAOČARE ŠTITE OČI OD UV ZRAČENJA - DELIMIČNO TAČNO!

Naočare štite oči od UV zračenja samo ukoliko poseduju zaštitni filter i za UVA i UVB zrake. Mnoga stakla za naočare to ne poseduju, pa time dodatno pojačavaju negativno dejstvo UV zračenja i povećavaju rizik od pojave melanoma na oku. Nosite naočare za sunce sa 100% UVA / UVB zaštitom. Neophodno je da i detetu obezbedite kvalitetne naočare za sunce sa 100% UVA i UVB zaštitom, koje će ih zaštititi od potencijalnog oštećenja rožnjače.

To su ljudi koji imaju tip kože I i II (keltski i nordijski tip). Oni lako pocrvene, teško tamne i imaju veći rizik za pojavu tumora kože. Prilikom sunčanja poželjno je da koriste sredstva sa zaštitnim faktorom 30 i više.

ZAŠTITA OD SUNCA KOD OSOBA SA TAMNIJOM KOŽOM NIJE NEOPHODNA - ZABLUDA!

Tamna koža je podjednako osetljiva na sunce, samo se oštećenja poput opekotina teže uočavaju na njoj. Ono u šta većina veruje jeste da ljudi tamnije puti ne mogu da izgore i da im nije neophodno da zaštite kožu. Svaka koža je isto izgrađena i na isti način reaguje na štetno UV zračenje, bez obzira koje je boje. I osobe sa tamnijom kožom mogu da pocrvene ali je kod njih crvenilo slabije izraženo.

Dečija koža je mnogo osetljivija od kože odraslih. S obzirom da je dečija koža tanja, a njen zaštitni mehanizam slabiji od kože odraslih osoba, deca mnogo brže pocrvene.
Decu do godinu dana starosti ne bi trebalo nikako izlagati suncu. Decu od 1 do 3 godine starosti ne bi trebalo duže izlagati direktnom suncu (naročito ne u periodu 10.00-17.00č). Najbolja zaštita je prirodan hlad, odgovarajuća odeća sa UV zaštitom i šeširić.
Tamnjenje kože je pokazatelj da smo bili izloženi sunčevom zračenju i rezultat je samoodbrane organizma od daljeg štetnog dejstva UV zračenja. Bez obzira koliko preplanulost u tom trenutku izgleda privlačno, vaša koža vam kasnije neće biti zahvalna. Ograničite vreme provedeno na suncu, posebno tokom najtoplijeg dela dana, i obavezno nanesite kremu za sunčanje na izložena mesta. Zaštita vaše kože će pomoći u sprečavanju preranog starenja i oštećenja kože.

Sunčevo zračenje koje dolazi do naše kože sastoji se od vidljive svetlosti, UV zraka i infracrvenih zraka. UV zračenje izaziva opekotine i crvenilo, ali ga ljudski organizam ne može direktno osetiti. Osećaj toplote je izazvan dejstvom vidljivog i infracrvenog zračenja. Često kada je jako sunce i duva vetar nemamo osećaj toplote, ali veoma lako izgorimo.

Sunčevo zračenje je najintenzivnije ukoliko oblačnosti nema ili je ona veoma mala. Sa većom gustinom oblaka zračenje je manje, ali treba imati u vidu da određena količina UV zraka (naročito UVA) prolazi kroz oblake.
Oblaci delimično slabe intenzitet UV zračenja koje prolazi kroz njih, ali od 50% do 80% sunčevog zračenja prolazi kroz oblake i difuzno rasejano zračenje u oblacima može biti dovoljno intenzivno da izazove crvenilo ili opekotine kože.

Voda pruža minimalnu zaštitu od UV zračenja. Oko 95% sunčevih zraka dospe u vodu, a čak 50% do dubine od 3m. Osim toga postoji i refleksija UV zraka od vode koja pojačava intenzitet zračenja. Trava, zemlja i voda reflektuju manje od 10% UV zračenja, dok pesak reflektuje 15%, a morska pena oko 25%.

U toku hladnijeg doba godine sunčevo zračenje je manjeg intenziteta, ali i dalje može izazvati ozbiljna oštećenja.
Naročito je jako UV zračenje na većim nadmorskim visinama, gde je izražena i refleksija zraka na snegu koja je veća od 80%. Sa povećanjem nadmorske visine, manje atmosfere je dostupno da apsorbuje UV zračenje. Na svakih 1000 m nadmorske visine, jačina UV zračenja se povećava za oko 10%.

Istraživanja su pokazala da određene osobe imaju više promena na koži (opuštena koža, naboranost, smeđe mrlje) na jednoj strani lica. Iako su vreme provodili u zatvorenom prostoru, strana tela sa više oštećenom kožom bila je upravo ona koja je bila češće okrenuta ka prozoru, bilo na poslu ili u vozilu. Uzrok tome je činjenica da najmanje 50% UVA zraka još uvek može da prodre kroz staklo. Jednostavno rešenje je da postavite foliju za prozore koja je efikasna u blokiranju skoro svih vrsta UV zraka.

U SOLARIJUMU SE KOŽA PRIPREMA ZA SUNČANJE – ZABLUDA!

U solarijumu su UVA zraci višestruko jači nego pri izlaganju prirodnim sunčevim zracima, pa je i štetan efekat višestruko veći i može dovesti do oštećenja oka (katarakta), prevremenog starenja, naboranosti i trajnog tamnjenja kože (tzv.„pege od sunca“), pa čak i do pojave karcinoma kože.

Većini ljudi kratkotrajno izlaganje suncu omogućava da proizvedu dovoljne količine vitamina D, tako da nema potrebe prekomerno se izlagati suncu i rizikovati nastanak opekotina. Višak stvorenog vitamina D će se svakako razgraditi - tako da dodatni boravak na suncu neće imati efekta.

Kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D. Sunčevi UVB zraci stupaju u interakciju sa proteinom u koži, pretvarajući ga u vitamin D3, aktivni oblik vitamina D. On pomaže u stvaranju hranljivih materija neophodnih da bi naše kosti, zubi i mišići bili zdravi.
Čak i krema za sunčanje nanesena u debljem sloju omogućava i dalje da manji procenat (2-3%) UVB zračenja dopre do vaše kože, a vašem telu je neophodno veoma malo da proizvede vitamin D. Istraživanja nisu dokazala da svakodnevna upotreba kreme za sunčanje dovodi do nedostatka vitamina D.

Iako postoji zabrinutost da koža upija hemikalije koje se koriste u sredstvima za sunčanje i da to može izazvati rak, sredstva za sunčanje uglavnom sadrže materije koje koža ne može da upije i koja ostaju na njenoj površinii tako je štite.
Nema dokaza da krema za zaštitu od sunca uzrokuje rak ali zato postoji mnogo naučnih dokaza da UV zračenje sunca i solarijuma uzrokuje rak kože i druga oštećenja!

Zaštitni faktor odnosno SPF broj se odnosi na stepen zaštite od UV zračenja koju dobijate, ali ne i na dužinu trajanja zaštite. Bez obzira na SPF broj, sredstvo za zaštitu od sunca deluje oko dva sata, shodno tome se nanose u dovoljnoj količini pre sunčanja i nakon svaka dva sata, kao i svaki put nakon izlaska iz vode.
Imajte na umu da sredstva za zaštitu od sunca ne služe da bismo duže boravili na suncu, već ukoliko je boravak na suncu neizbežan da zaštitimo našu kožu od njegovog štetnog uticaja.

Veći SPF faktor pruža veću zaštitu, i smanjuje šansu oštećenja kože od opekotina a rezultira ujednačenijom bojom, lepšim tenom i zdravijom kožom, pre svega!

Naše telo ima sofisticirane mehanizme za popravku, koji mogu da poprave deo štete nastale usled opekotina od sunca. Međutim, ti mehanizmi popravke nisu savršeni i sa svakom opekotinom od sunca oštećenja se nagomilavaju a rizik od raka kože raste.

Proizvodi koje se koriste nakon sunčanja umiruju neprijatne simptome opekotina od sunca, ali oni neće popraviti štetu koja je nastala unutar ćelija kože. Dakle, ukoliko primetite da vam koža postaje crvena, potražite senku i odmah se pokrijte. Ne provodite više vremena na suncu tog dana - čak ni sa kremom za sunčanje!

Sunčeva svetlost, više od bilo kog drugog prirodnog faktora, ispoljava blagotvorne efekte na mentalno zdravlje svih ljudi. Istraživanja su pokazala da je količina hormona serotonina u mozgu povezana sa količinom sunčeve svetlosti. Serotonin je odgovoran za dobro raspoloženje, koncentraciju i smirenost. Osim toga, izlaganje suncu sprečava pojavu depresije, povećava prag bola i umanjuje stres kod pacijenata u postoperativnom toku.


O tome šta je kako se zaštititi od UV zračenja i šta uraditi ukoliko neko oštećenje ipak nastane informišite se u najnovijoj publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.