Padovi na zaleđenim površinama – kako se zaštititi?

Pored idiličnih prizora i divnih snežnih pejzaža, zima sa sobom donosi i brojne i skrivene opasnosti koje leže ispod nežnog belog pokrivača. Padovi na ledu jedan su od glavnih izazova sa kojima se susrećemo tokom hladnih meseci, i predstavljaju ozbiljan rizik od povreda. Bez obzira da li ste u gradskom okruženju, na selu ili na radnom mestu- klizavi trotoari, staze i ulice postaju podloga na kojoj se svakodnevno suočavamo s potencijalnim opasnostima.

Svako može biti izložen riziku od padova na ledu, ali određene kategorije stanovništva imaju dodatne faktore koji ih čine ranjivijima.

•    Starije osobe: Starije osobe često imaju smanjenu ravnotežu i mobilnost, čime su izloženije riziku od padova.
•    Deca: Deca su sklonija neopreznom kretanju, a klizave površine povećavaju opasnost od padova.
•    Osobe s invaliditetom: Osobe s određenim invaliditetom mogu imati poteškoća u održavanju ravnoteže, što ih čini osetljivima na klizave površine.
•    Trudnice: Trudnice, zbog promena u ravnoteži i povećane osetljivosti na povrede, mogu biti podložnije padovima.
•    Osobe s određenim zdravstvenim stanjima: Osobe s određenim zdravstvenim stanjima poput osteoporoze, artritisa ili drugih problema s kostima i zglobovima mogu biti podložnije povredama nakon pada na ledu.
•    Radnici na otvorenom: Osobe koje rade na otvorenom, poput građevinskih radnika ili dostavljača, izložene su povećanom riziku od padova na ledu u toku radnog vremena.
•    Sportisti i rekreativci: Osobe koje se bave zimskim sportovima ili rekreacijom na otvorenom, kao što su klizanje ili skijanje, takođe su podložne padovima na ledu.

Povrede uzrokovane padovima mogu biti različitog stepena težine, u zavisnosti od fizičkog stanja osobe koja je pala i faktora okoline. Najčešće posledice padova su modrice i istegnuća tetiva i ligamenata, ali su česte i ozbiljne povrede poput uganuća i iščašenja zglobova, ruptura mišića, povreda leđa, preloma ruku i nogu, potresa mozga i drugih povreda glave, a u najtežim slučajevima može doći do povrede kičmene moždine.

Pridržavanje određenih saveta može pomoći u smanjenju verovatnoće nastanka pada i sprečavanju ozbiljnijih posledica.

IZBEGAVAJTE NEPOTREBNE IZLASKE!
Trudite se da bez preke potrebe ne izlazite napolje tokom nepovoljnih vremenskih uslova, naročito dok površine za hodanje nisu adekvatno očišćene.

OBUCITE SE PRAVILNO!
Nosite toplu odeću- kaput ili jaknu koja vam prekriva najveći deo tela, jer vam može ublažiti pad. Na rukama obavezno imajte odgovarajuće rukavice, pošto one mogu sprečiti povrede prstiju i šaka.

OBUĆA MORA BITI PRILAGOĐENA ZIMSKIM USLOVIMA!
Pravilan izbor obuće ključan je faktor u prevenciji padova na ledu.
Izbegavajte obuću sa glatkim đonom i štiklama. Umesto toga nosite nepromočine čizme ili duboke cipele koje pokrivaju skočni zglob i koje imaju neklizajuću podlogu, poput gumene, sa dubokim šarama.

OBAVEZNO PONESITE NAPUNJEN MOBILNI TELEFON!
Mobilni telefon će vam biti dragocena pomoć ukoliko treba da pozovete nekoga da vam pomogne, ili hitnu medicinsku pomoć.

ISPLANIRAJTE VAŠE VREME!
Na zakazane obaveze i sastanke krenite ranije kako biste izbegli žurbu i brzo hodanje po ledu.

OČISTITE STAZE I STEPENICE!
Redovno čistite sneg i led sa prilaza, staza i stepenica. Koristite so, pesak ili sredstva za otapanje leda, kako biste sprečili stvaranje klizavih površina. Adekvatno državanje staza po kojima se krećete smanjiće rizik od nastanka nezgode.

IZBEGAVAJTE NEOČIŠĆENE POVRŠINE!
Hodajte po osvetljenim površinama, pre svega onim koje su očišćeme od leda. Međutim, imajte u vidu da čak i na ovim površinama može biti delova sa snegom i ledom koji se nije otopio, i shodno tome uvek budite na oprezu i hodajte polako - sitnim koracima, kako biste izbegli neočekivani pad. Izbegavajte neravne površine koliko god je moguće. Izbegavajte stepenice ili ivičnjake sa ledom. Obratite pažnju na postojanje tzv. crnog leda!

ŠTA JE CRNI LED? Crni led predstavlja tanak sloj glaziranog leda na površinama, pre svega na putevima. Sam led nije crn, već providan i omogućava da se kroz njega vidi podloga, odnosno asfalt, koji je uglavnom tamno sive do crne boje . Često je nevidljiv za vozače ili one koji hodaju i zbog toga je izuzetno opasan jer uzrokuje neočekivana proklizavanja vozila ili padove. Možete proveriti da li postoji ova vrsta leda testiranjem trotoara ili šetališta pre nego što zakoračite na njih, tak što ćete ispruženim stopalom kucnuti o potencijalno klizave površine. Uvek je najbolje pretpostaviti da je pločnik klizav, posebno na svim vlažnim, tamnim ili zasenjenim mestima, i biti spreman i na oprezu!

PRAVILNO HODAJTE PO SNEGU I ZALEĐENIM POVRŠINAMA!
Ukoliko nemate drugog izbora i morate da pređete preko zaleđene površine pridržavajte se sledećeg:

•    Hodajte polako i pravite manje korake.
•    Ostanite skoncentrisani i gledajte ispred sebe. Nemojte razgovarati mobilnim telefonom, niti kucati poruke dok hodate.
•    Nemojte nositi veliki teret kako ne biste izgubili ravnotežu.
•    Ruke treba da budu slobodne kako bi vam pomogle u održavanju ravnoteže- nemojte ih držati u džepovima!
•    Izbegnite iskušenje da potrčite kako biste stigli na prevoz i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza (poseban oprez kada hodate preko belih površina na zebri).

HOD PINGVINA Prilikom normalnog hoda centar naše ravnoteže je u sredini tela i naša telesna težina se podjednako raspoređuje na obe noge. Ovakav način hoda po ledu primorava naše noge da nose telesnu težinu pod oštrim uglom u odnosu na podlogu, što može rezultovati veoma nezgodnim padovima i povredama. Promenom načina hoda možete izbeći ovakve padove. Stručnjaci za bezbednost širom sveta preporučuju hodanje poput pingvina, pošto je njihov način hoda najstabilniji. Kako hodati kao pingvin? Raširite stopala malo više nego što je uobičajeno i lagano se nagnite unapred, kako bi centar ravnoteže bio na prednjoj nozi, sa težištem preko prednjeg stopala. Kako biste dodatno poboljšali ravnotežu ispružite ruke u stranu.

KORISTITE POMOĆNA SREDSTVA!
Ukoliko se krećete po vrlo klizavim površinama, razmislite o korišćenju štapova za hodanje. Ova pomoćna sredstva pružaju dodatnu stabilnost i podršku, smanjujući rizik od pada.

POSEBAN OPREZ PRILIKOM ULASKA I IZLASKA IZ VOZILA!
Ulazak i izlazak iz vozila u zimskim uslovima takođe se povezuje sa većim rizikom od nastanka padova. Budite posebno oprezni i koristite vrata ili ram svog automobila kao podršku prilikom ulaska ili izlaska iz vozila. Nemojte držati predmete — poput rančeva ili torbica — dok izlazite. Pre nego što uzmete bilo koji predmet, izađite iz vozila u potpunosti .

SAVET VIŠE...

RADITE NA SVOJOJ RAVNOTEŽI I FLEKSIBILNOSTI!
Što su vaša ravnoteža i fleksibilnost bolje, lakše ćete izbeći pad ili će posledice pada biti blaže. Pokušajte da redovno praktikujete vežbe koje će poboljšati vašu ravnotežu i koordinaciju pokreta.

ČUVAJTE ZDRAVLJE SVOJIH KOSTIJU!
Unošenje dovoljnih količina kalcijuma i vitamina D, pre svega pravilnom ishranom i izlaganjem suncu, su veoma važni za zdravlje kostiju i mogu smanjiti verovatnoću nastanka padova i ublažiti njihove posledice.

IZBEGAVAJTE UPOTREBU ALKOHOLA I PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI!
Zloupotreba alkohola može da izazove okliznuće i padove. S obzirom da alkohol narušava ravnotežu, motoričke veštine i pravilno rasuđivanje, verovatnoća pada na ledu nakon konzumacije alkoholnih pića se drastično povećava.

Određeni lekovi takođe deluju na stabilnost i ravnotežu. Svaki lek koji utiče na psihofizičke sposobnosti (antidepresivi, sedativi, antikonvulzivi i dr.) , kao i pojedini lekovi za poboljšanje kardiovaskularne funkciju, mogu povećati rizik od pada. Obavezno razgovarajte sa izabranim lekarom kako biste saznali da li vaši lekovi mogu uticati na vašu ravnotežu.

Svi ovi koraci zajedno mogu značajno smanjiti rizik od padova na poledici i ledu i obezbediti da zimski meseci budu bezbedni za sve članove zajednice.
Zapamtite, preventivne mere su ključne, i shodno tome uložite vreme i trud kako biste osigurali svoju i bezbednost drugih tokom hladnih dana.




UKOLIKO DO PADA DOĐE...

POKUŠAJTE DA PADNETE BEZBEDNO!
Ako osetite da počinjete da padate, trudite se da izbegnete pad na kolena, zglobove ili leđa. Pokušajte da padnete na mesnati deo tela- bok, zadnjicu ili ramena. Nemojte ispružiti ruke kako biste prekinuli pad jer na taj način povećavate rizik od preloma šake i ručnog zgloba. Ukoliko je moguće neka vam laktovi budu savijeni, a telo opušteno. Opušteni mišići pomažu da se udarac nakon pada ravnomernije rasporedi po telu, i samim tim smanjuje šanse za povredu. Ako je vaše telo ukočeno, to može povećati rizik od preloma kosti.

ŠTA URADITI NAKON PADA Ako se okliznete na ledu i padnete, prvo što treba da uradite je da utvrdite da li ste povređeni. Nemojte odmah ustajati niti dozvoliti drugima da vas odmah nakon pada pridignu na noge – time ćete izbeći mogućnost pogoršanja eventualne povrede. Ostanite par trenutaka u položaju u kom ste pali i pokušajte da sami procenite kako se osećate. Proverite svoje telo. Da li osećate jak bol u nekom delu telu? Da li možete da pomerate ruke i noge? Da li ste prilikom pada udarili glavu? Potvrdan odgovor na bilo koje od navedenih pitanja zahteva neodložnu medicinsku pomoć Nakon procene stanja vaše povrede, ukoliko možete da ustanete, okrenite se na jednu stranu. Savijte kolena prema sebi, odgurnite se rukama, a zatim koristite noge da uspravite ostatak tela. Ustanite polako, uz nečiju pomoć, ukoliko je moguće, kako biste sprečili rizik od ponovnog pada. Ako ste sa nekim ko je pao i ne može da ustane, pozovite pomoć i ugrejte ga. Imajte u vidu da i ako to ne osetite odmah, postoji šansa da ste u padu povredili leđa, vrat ili neki drugi deo tela. Osluškujte signale koje vam vaše telo šalje. Ako počnete da osećate jak i uporan bol, javite se lekaru.

KAKO TRETIRATI POVREDE NASTALE USLED PADOVA NA LEDU
Čak i ako niste ozbiljno povređeni, pad može da vam prouzrokuje modrice i bolove danima. Ako imate velike modrice ili bolove u mišićima, koristite RICE metodu: odmor, led, kompresija i elevacija. Povređeni deo tela treba hladiti (postavljanjem hladne obloge ili leda uvijenog u tkaninu ili kesu) i držati u povišenom položaju kako bi se smanjio otok i bol. Lekovi protiv bolova takođe mogu pomoći.

Imajte na umu da oporavak može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Takođe zapamtite da kod nekih povreda od padova možda nećete odmah osetiti simptome. Ukoliko vam se stanje ne poboljša u roku od nekoliko dana, obratite se vašem lekaru.

Dodatni saveti za zbrinjavanje povreda prilikom pada:

•    Odmah primenite led ili hladne obloge da biste sprečili ili smanjili otok.
•    Koristite led ili hladno pakovanje tri puta dnevno najmanje 10 do 20 minuta.
•    Počnite sa toplim oblogama, tri ili četiri dana nakon nestanka otoka . Toplota pomaže da se poveća protok krvi, što može smanjiti modrice.
•    Imajte u vidu da je za svaki oporavak potrebno vreme!