Svetski dan srca 2022.

Srcem za svako srce ♥

Svetski dan srca je prilika da svi zastanu i razmotre kako najbolje da doprinesu boljem zdravlju kardiovaskularnog sistema, kako za sebe, tako i za svako srce koje kuca. Cilj ovogodišnjeg obeležavanja je da ohrabrimo što veći broj pojedinaca da donose prave odluke u pogledu zdravih navika koje mogu sprečiti i odložiti pojavu bolesti srca i krvnih sudova.

Pokazalo se da prestanak upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, uzimanje više voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbegavanje upotrebe alkohola smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Zdravstvene politike koje stvaraju povoljno okruženje i čine zdrav izbor pristupačnim i dostupnim su od suštinskog značaja za motivisanje ljudi da usvoje i održe zdravo ponašanje. Identifikovanje onih sa najvećim rizikom od KVB i obezbeđivanje odgovarajućeg lečenja može sprečiti preranu smrt.

Srce je jedini organ koji možemo da čujemo i osetimo, to je prvi i poslednji znak života. Zdravlje srca je jedno od onih pitanja koje može da ujedini sve nas kao ljude. Zbog toga je Svetska federacija za srce povodom ovogodišnjeg obeležavanja istakla tri ključne, globalne poruke:



♥   Budimo humani

Pomozimo da se poboljša pristup lečenju i podršci za obolele od KVB, posebno u nisko i srednje razvijenim zemljama.

♥   Srcem za zdravu planetu

Zagađenje vazduha je odgovorno za 25% svih smrti od KVB, uzimajući 7 miliona života svake godine. Svako od nas može doprineti zdravijoj planeti na svoj način, doprinoseći tako i sopstvenom zdravlju, od neposrednih aktivnosti, kao što su šetnja ili vožnja bicikla, umesto korišćenja automobila, do dugoročnih napora, kao što je podrška zakonodavstvu (donošenju, odnosno poštovanju propisa za čist vazduh).

♥   Da svako od nas ostvari svoj pun potencijal, bez stresa

Psihološki stres može duplirati rizik od dobijanja srčanog udara. Fizičke vežbe, meditacija, opuštanje, dovoljno kvalitetnog sna mogu pomoći da se snizi nivo stresa. Opirući se štetnim mehanizmima suočavanja i lošim navikama izazvanim stresom, možemo maksimalno poboljšati zdravlje našeg srca.

KVB su vodeći uzrok smrtnosti u Evropskoj uniji (EU) sa 1,8 miliona smrtnih slučajeva svake godine, što čini 37% svih smrtnih slučajeva u EU. Slično, u Beogradu su 2021. godine ove bolesti činile 37,6% ukupnog mortaliteta. Pored bolesti krvnih sudova mozga, ishemijska bolest srca je među vodećim uzrocima smrti iz ove grupe, od koje je u Beogradu 2021. godine bolovalo 66.375 stanovnika, prema podacima Populacionog registra lica obolelih od bolesti od većeg javno-zdravstvenog značaja Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd.