Zdravi gradovi - Promocija zdravlja i jednakosti u gradskoj sredini
Prema definiciji1 - „Zdrav grad” predstavlja sredinu u kojoj se konstantno stvaraju i unapređuju oni činioci fizičkog i socijalnog okruženja u društvu, koji omogućavaju ljudima u gradovima da se međusobno pomažu u obavljanju svih životnih aktivnosti kao i u punom razvoju svojih mogućnosti.
Pokret Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Zdrave gradove stekao je međunarodnu podršku od samog predstavljanja 1986. godine. Do Svetskog dana zdravlja 1996. godine, sa motom “Zdravi gradovi za bolji život“, stotine gradova širom sveta se na određeni način povezalo u međunarodnu mrežu zdravih gradova.
Inicijativa „Zdravi gradovi“ ima inovativnu ulogu u stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja za zdravo življenje kroz proširivanje granica, razvijanje ideja, rano prihvatanje novih koncepata, kreiranje novih partnerstava i preispitivanje socijalnih pokazatelja zdravlja.
Cilj intervencija je, sa promovisanja aktivnog življenja kroz specifične aktivnosti i projekte, pomeren na integrisanje planskih dokumenata i programa zasnovanih na međusektorskoj saradnji.
U petoj fazi SZO Mreže zdravih evropskih gradova osnovna tema zdravog življenja odnosi se na hronične bolesti, faktore rizika, i dobro opšte zdravstveno okruženje u gradskoj sredini.
U okviru svojih nadležnosti stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje vrše redovno praćenje činilaca životne sredine u Beogradu (uključujući i promene klime), odnosno faktora u gradskoj sredini koji mogu uticati na zdravlje stanovnika. U skladu sa tim, GZZJZ aktivno učestvuje u radnoj grupi za prilagođavanje na klimatske promene pri Sekretarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda, čime dodatno doprinosi postizanju ciljeva inicijative „Zdravi gradovi“.
Referenca:
1. http://www.wpro.who.int/health_promotion/about/healthy_cities/en/
