Svetski dan zdravlja 2014. godine - Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost

Na prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija, koja je održana 1945. godine u San Francisku, predloženo je i prihvaćeno osnivanje Svetske zdravstvene organizacija. Sledeće godine na konferenciji u Njujorku, usvojen je Statut organizacije, koji je 07. aprila 1948. godine ratifikovalo 26 zemalja sveta.

Tim činom započeo je rad ove organizacije, koja danas ima preko 200 zemalja članica,  a 07. april se  obeležava kao Dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Svetski dan zdravlja.

 

Ove godine Svetski dan zdravlja je, pod sloganom  “Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“, posvećen je zaraznim bolestima čiji se uzročnici prenose preko krpelja, komaraca, vodenih puževa i drugih vrsta vektora. Osnovni cilj je podizanje svesti o značaju vektorski prenosivih zaraznih bolesti,  mogućim posledicama po zdravlje i podizanje nivoa znanja o raspoloživim merama sprečavanja oboljevanja ljudi. Specifični ciljevi su usmereni na mere prevencije namenjene stanovništvu koje živi  na područjima gde su vektorske zarazne bolesti prisutne endemski, putnicima u međunarodnom saobraćaju i unapređenju međusektorske saradnje radi prevencije, sprečavanja i suzbijanja vektorski prenosivih zaraznih bolesti.

Podaci govore da ove bolesti u  poslednjih dvdesetak godina značajno doprinose oboljevanju i smrtnosti ljudi širom sveta. Neke su se ponovo pojavile na područjima gde se nisu registrovale duži niz godina, a neke su se proširile na nove delove sveta. Uzroci širenja vektora u svetu i izloženosti populacije osetljive na bolest (turisti, putnici-poslovni ljudi) leže u klimatskim promenama, izuzetnom porastu međunarodnih putovanja i trgovine, promenama u poljoprivrednoj praksi i brzoj neplanskoj urbanizaciji.

Svake godine bude zaraženo više od jedne milijarde ljudi, a više od milion umre od zaraznih bolesti koje se prenose vektorima.  Smatra se da  je više od polovine svetskog stanovništva u opasnosti od malarije, denge, lajšmanijaze, lajmske bolesti,  šistozomijaze i žute groznice.
 
Najsmrtonosnija vektorska bolest je malarija - svake godine u svetu umre oko 1,2 miliona ljudi. Izveštaji iz Grčke kažu da se malarija tamo vratila posle  40 godina...

Denga je prisutna u 100 zemalja sveta, dovodeći u opasnost od oboljevanja više od 40% svetske populacije (2,5 milijardi ljudi). Šistozomijaza, parazitarna bolest koja se prenosi vodenim puževima, je najrasprostranjenija od svih vektorskih bolesti. Posebno su osetljiva deca koja žive i igraju se u blizini voda u kojima ima zaraženih puževa.  

Od lajšmanijaze godišnje u svetu oboli oko 1,3 miliona ljudi. Groznica Zapadnog Nila takođe predstavlja značajan javno zdrvastveni problem kako u zemljama Evrope, tako i u našoj zemlji. Kod nas je prvi put registrovana 2012. godine.

Na području Beograda uglavnom se registruje obolevanje od lajmske bolesti i importovane malarije.

Više o lajmskoj bolesti...

MERE PREVENCIJE I KONTROLE VEKTORA

• Integrisana kontrola vektora: usmerena na eliminaciju vektora racionalnom upotrebom insekticida i metoda koje najmanje moguće utiču na životnu sredinu (uz adekvatnu zakonsku regulativu).  
• Obezbeđivanje  zdravstveno bezbedne  vode za piće
• Pravilno odlaganje otpadnih materija
• Obezbeđivanje osnovnih sanitarno - higijenskih uslova i standarda za stanovanja
• Edukovanje stanovništva o vektorskim zaraznim bolestima i merama lične zaštite.

MERE LIČNE ZAŠTITE:

• Nošenje adekvatne odeće - radi zaštite što veće površine kože od direktnog kontakta sa vektorima,
• Postavljanje zaštitnih mrežica na vrata i prozore -radi smanjenja broja vektora u stanovima i kući
• Eliminacija i isušivanje bara, uklanjanje svih posuda i predmeta koji omogućavaju zadržavanje i skupljanje vode, pokrivanje kontejnera sa vodom- u Cilju smanjenja i potpunog uklanjanja mogućih uslova za razvoj i razmnožavanje vektora u neposrednoj okolini stanovanja. 

 

SVETSKI DAN ZDRAVLjA: KLjUČNE PORUKE

Vektori šire bolesti
Komarci, peščane muve, krpelji, vodeni puževi mogu da prenesu uzročnike bolesti koji izazivaju ozbiljne bolesti i smrtni ishod.

Bolesti se mogu sprečiti
Malarija, denga, lajšmanijaza i žuta groznica se mogu sprečiti , ali još imaju najveći uticaj na neke od najsiromašnijih naroda u svetu.

50% populacije je u riziku
Više od 50% svetske populacije je u riziku od ovih bolesti. Porast međunarodnih putovanja, trgovine i migracije dodatno povećavaju osetljivost ljudi.

Lična zaštita
Možete zaštitii sebe i svoju porodicu primenom jednostavnih mera, kao što su primena zaštitnih mrežica na prozorima,vratima i oko kreveta za spavanje, nošenje odeće sa dugim rukavima i nogavicama, upotreba adekvatnih repelenata.