O antibioticima...

Antibiotici

Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije. Pronalazak antibiotika je jedno od naznačajnijih otkrića u medicini u 20. veku. Aleksandar Fleming je 1928. godine pronašao prvi antibiotik - penicilin.

Do danas je otkriveno 4000 prirodnih i oko 30000 polusintetskih i sintetskih antibiotika, ali je samo 100 ispitano u kliničkoj praksi, a u terapijske svrhe koristi se svega šezdesetak.

Antibiotici su po svojim osobinama svrstani u više grupa: penicilini, cefalosporini, makrolidi, sulfonamidi, tetraciklini, aminoglikozidi... Neki od njih deluju na veliki broj različitih vrsta bakterija (antibiotici širokog spektra delovanja), a neki na mali broj vrsta (antibiotici uskog spektra delovanja).
Antibiotici se mogu primenjivati oralno, što znači korišćenjem tableta, kapsula ili sirupa i parenteralno, kada se u zdravstvenoj ustanovi vrši ubrizgavanje leka u mišić ili u venu. Antibiotici se mogu koristiti i lokalno - u vidu kapi ili masti koje se aplikuju u oko, uho, nos ili kožu.

Veoma je važno pre upotrebe antibiotika prvo postaviti dijagnozu, a zatim uzeti odgovarajuće uzorke za ispitivanje (urin, ispljuvak, stolica, bris, krv). U mikrobiološkim laboratorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, savremenim laboratorijskim metodama se iz uzoraka izoluju bakterije koje su izazivači oboljenja, a zatim se vrši izrada antibiograma po najnovijim preporukama Evropskog odbora za testiranje antimikrobne osetljivosti.

Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka i preporučeni antibiogram od lekara specijaliste mikrobiologije. Postoje slučajevi kada se mora uključiti hitna terapija, bez čekanja antibiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije, u skladu sa antibiogramom, ordinirajući lekar menja inicijalnu terapiju, ukoliko ona nije odgovarajuća, i propisuje efikasan antibiotik.

Na izbor antibiotika dodatno utiču: uzrast bolesnika, težina bolesti, eventualna alergija na određeni lek, opšte imunološko stanje pacijenta, lokalizacija bakterijske infekcije, sposobnost prolaska antibiotika u inficirano područje, antibakterijski spektar leka. U današnje vreme, i cena leka postala je izuzetno važan faktor u izboru terapije.
Veliki je broj karika u lancu upotrebe antibiotika koje moraju biti pravilno povezane, jer jedna uslovljava drugu. A sve zajedno dovode do željenog cilja - eliminacije uzročnika bakterijske infekcije iz organizma.

 

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351