Sastanak komisije za zarazne bolesti za teritoriju beograda

27.03.2017. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, održan je sastanak Komisije za zarazne bolesti za teritoriju grada Beograda. Na sastanku je, nakon uvodnih izlaganja, razmatran Izveštaj o radu na sprovođenju Programa suzbijanja, sprečavanja i eliminacije zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2016. godini.

Uvodna izlaganja:
1. Epidemiološka situacija akutnih zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2016. godini - Prim. mr sc. dr Snežana Radivojević, načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti
2. Sprovođenje Programa obaveznih imunizacija u 2016. godini - Prim. dr Leposava Garotić-Ilić, načelnik Jedinice za imunizaciju
3. Sanitarno-higijenske prilike na teritoriji grada Beograda u 2016. godini -  Dr Dragan Pajić, načelnik Jedinice za procenu uticaja i izradu analiza, elaborata i studija
4. Prevencija zaraznih bolesti – Centar za promociju zdravlja -  dr Nevenka Kovačević, spec. socijalne medicine

1. Epidemiološka situacija akutnih zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2016. godini

U toku 2016. godine od akutnih zaraznih i parazitarnih bolesti koje podležu obaveznom prijavljivanju, obolelo je ukupno 32.994 lica sa stopom incidencije od 1988,2 na 100.000 stanovnika. Učešće obolelih od gripa iznosi 30,4% (10.027).
U odnosu na 2015. godinu, broj obolelih od akutnih zaraznih bolesti, bez gripa, je približno isti. Broj obolelih od gripa je dva puta veći  u odnosu na prethodnu godinu.

Vodeće mesto u obolevanju od akutnih zaraznih bolesti (bez gripa) pripada grupi respiratornih oboljenja zahvaljujući oboljevanju od varičele, čije učešće u ovoj grupi iznosi 67,8% i od streptokoknih infekcija (faringitis – tonzilitis) sa učešćem od 30,9%. Drugo mesto u ukupnom broju obolelih sa učešćem od 9,6% pripada grupi kožnih, gljivičnih i parazitarnih bolesti, a treće crevnim zaraznim bolestima – 6,9%.

Vakcinabilne bolesti i u 2016. godini, beleže niske vrednosti incidencije. Registrovano je 7 obolelih od pertusisa i po jedan oboleli od morbila, rubele i tetanusa, dok od parotitisa nije registrovan nijedan slučaj oboljenja.

U 2016. godini od zaraznih bolesti umrlo je 89 lica. Vodeći uzroci smrtnosti su bakterijske infekcije creva izazvane Cl. difficile (35) i sepsa (19). Zatim slede umrli AIDS-a (9), bakterijskih meningitisa i encefalitisa sa laboratirijskom potvrdom West-Nile virusne infekcije  (po 7) i umrli sa laboratorijskom potvrdom gripa (6).

U toku 2016. godine, registrovano je 65 epidemija akutnih zaraznih i parazitarnih bolesti sa 8445 obolelih osoba. Broj registrovanih epidemija je za 23 (54,8%) veći u odnosu na prethodnu godinu (42). Najzastupljenije su epidemije iz grupe crevnih zaraznih bolesti (24/36,9%), a među njima epidemije salmoneloze, virusne infekcije creva i zarazni prolivi (po 7/29,2%).
I pored brojnih prisutnih faktora rizika za pojavu i širenje zaraznih bolesti na području Beograda, zahvaljujući prvenstveno angažovanju i razvijenosti zdravstvene službe i podrške šire zajednice, epidemiološka situacija zaraznih bolesti bila je pod kontrolom.

2. Sprovođenje Programa obaveznih imunizacija u 2016. godini

Rezultati sprovođenja imunizacije iz obaveznog Programa imunizacije pokazuju trend pada koji se u Beogradu registruje u poslednjih 5 godina. U 2016. godini u Beogradu se registruje izrazito pogoršanje obuhvata imunizacijom.

Kratkotrajni prekidi u snabdevanju svih vakcina su negativno uticali na obuhvat imunizacijom. Odbijanje imunizacije se značajno povećalo u toku 2015. i 2016. godine, posebno za vakcinaciju prvom dozom MMR vakcine.

Pravovremenost imunizacije je narušena, posebno sa MMR vakcinom.

Neophodno je intenzivirati aktivnosti u sprovođenju nadzora nad AFP-om i morbilima.

3. Sanitarno-higijenske prilike na teritoriji grada Beograda u 2015. godini

U cilju zaštite zdravlja stanovništva, odnosno prevencije nastanka zaraznih bolesti tokom 2016. godine je sprovođen sistematski sanitarno-higijenski nadzor nad radom centralnih i lokalnih vodovoda i objekata društvenog i komunalnog standarda (restorani društvene ishrane radnika i studenata, ustanove za kolektivni boravak dece predškolskog i školskog uzrasta i dr.).
Sistematski nadzor je podrazumevao kontrolu kvaliteta vode za piće, površinskih i otpadnih voda i voda bazena za kupanje, kao i mikrobiološku kontrolu bezbednosti namirnica i sanitarno-higijenskih uslova u objektima za pripremu i distribuciju hrane narodnih kuhinja, studentskih centara, učeničkih domova i predškolskih ustanova. Kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe sprovodila se po zahtevu inspekcijskih službi i stranaka.

Na osnovu konstatovanog stanja i rezultata laboratorijskih analiza predložene su mere u cilju smanjenja rizika od nastanka zaraznih i parazitarnih bolesti na području Beograda.
Beogradski vodovodni sistem je na osnovu broja izvršenih analiza i rezultata ispitivanja najbezbedniji i najbolje kontrolisan vodovodni sistem, što je od izuzetnog značaja za njegovih 1.600.000 korisnika.

Drugi centralni vodovodni sistemi na široj teritoriji Beograda su takođe pod redovnom kontrolom i obezbeđuju zdravstveno bezbednu vodu za piće. Nakon završetka izgradnje pogona za proizvodnju vode „Makiš II“ stvorili su se preduslovi da se dovršetkom izgradnje magistralnog cevovoda Makiš-Mladenovac popravi situacija u pogledu vodosnabdevanja na teritorijama opština Grocka i Mladenovac.

Na malim lokalnim vodovodima i individualnim vodnim objektima (bunarima) neophodne su redovne kontrole higijenske ispravnosti vode za piće i preduzimanje mera za unapređenje njihovog tehničkog i sanitarno-higijenskog stanja. Potrebno je intenzivirati edukaciju stanovništva koje se snabdeva vodom iz individualnih vodnih objekata o značaju pravilnog održavanja objekata, zaštite i redovne kontrole higijenske ispravnosti vode za piće.
U toku 2016. godine je sprovođena sistematska kontrola ishrane dece u predškolskim ustanovama, kao i kontrola ishrane u domovima učenika, studentskim domovima i objektima za pripremu i distribuciju obroka za socijalno materijalno ugrožene korisnike u Beogradu, što treba nastaviti i u narednom periodu.

Preventivne aktivnosti na zaštiti i unapređenju zdravlja dece u predškolskim ustanovama Beograda treba sprovoditi i na dalje kroz: a) kontrolu sprovođenja i ostvarivanja Programa sanitarno-higijenskog i zdravstvenog nadzora, b) sistemsku kontrolu ishrane dece, v) Program vaspitanja za zdravlje dece "Zdrav vrtić" i g) zakonom propisane zdravstvene (sanitarne) preglede radnika zaposlenih u jaslama i vrtićima.
Ispitivanja sprovedena u saradnji sa sanitarnom inspekcijom u Beogradu, kao akcijska kontrola u objektima sa povećanim epidemiološkim rizikom (objekti brze hrane, poslastičarnice i restorani), ukazuju na nedostatak adekvatne obuke zaposlenih sa aspekta poznavanja i sprovođenja  osnovnih znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni i potrebu uspostavljanja redovne obuke i provere znanja kao uslova za rad sa hranom.

Postupak upravljanja otpadom na teritoriji grada Beograda predstavlja i dalje sanitarno-higijenski problem, pre svega kada je u pitanju sakupljanje i odlaganje čvsrtog komunalnog otpada na uređenu deponiju, kao i nedostatak adekvatnog prikupljanja i tretmana otpadnih voda.
Kvalitet površinskih voda (Sava, Dunav i pritoke) na teritoriji Beograda, tokom 2016. godine, uglavnom nije bio u skladu sa propisanim normativima.
Kvalitet vode Savskog jezera (otvoreno kupalište Ada Ciganlija), kupališta  „Lido“ i podavalskih akumulacija, u pogledu ispunjenja normi za kupanje i rekreaciju na vodi, je bio zadovoljavajući tokom čitave kupališne sezone.
 Kontrola kvaliteta vode iz bazena u okviru sportsko-rekreativnih centara i objekata škola, zdravstvenih ustanova i hotela, koji su bili pod nadzorom Stručnih službi Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd, je pokazala zadovoljavajući kvalitet vode za kupanje.

4. Prevencija zaraznih bolesti – Centar za promociju zdravlja

Tokom 2016. godine, održani su akreditovani kursevi za zdravstvene radnike na temu ishrane i nege dece, imunizacije, stimulacije razvoja, prevencije najčešćih oboljenja kod dece, prevencije i nege dece tokom respiratornih i gastrointestinalnih oboljenja, metode zdravstveno vaspitnog rada i medicine i javnog zdravlja zasnovanog na dokazima.
 
U saradnji sa predstavnicima medija, realizovano je ukupno 1071  medijskih priloga, što je za 50% više u odnosu na prethodnu godinu. Prilozi su ostvareni putem dnevne štampe i agencijskih vesti (69%), televizijskih (24%) i radio programa (7%). Tema  kvalitet vode je bila najčešće zastupljena u medijima. Potom slede grip i higijena namirnica.

Zdravstveno promotivne aktivnosti u vezi sa prevencijom zaraznih bolesti, dobrim delom su realizovane kroz obeležavanje datuma iz kalendara zdravlja – Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama, Evropska nedelja imunizacije, Svetski dan zdravlja, Svetski dan hrane i Svetski dan borbe protiv side, kao i kroz učešće predstavnika Zavoda na Festivalu zdravlja. Tokom javnih manifestacija, građanima je, pored savetovanja, bio dostupan štampani zdravstveno - edukativni materijal pripremljen u Zavodu.

Zdravstveno vaspitni rad u domovima zdravlja ostvaren je u nešto manjem obimu u odnosu na prethodnu godinu. Najveći obim zdavstvenog vaspitanja ostvarile su službe za zdravstvenu zaštitu odraslih građana, polivalentnu patronažu i stomatološku zdravstvenu zaštitu.  Individualni oblici rada su bile najčešće korišćene metode u ustanovama primarne zdravstvene zaštite (86%), dok predavanja i rad u grupi čine tek 12% ukupnog zdravstveno vaspitnog rada. Najčešće zastupljene teme su bile pravilna ishrana, zatim higijena i nega a na trećem mestu je bila tema –zarazne bolesti.